Свети Мелетије, архиепископ антиохијски
Свети Мелетије био је један од најзначајнијих архијереја IV века и истакнути борац за Православље у време аријанских спорова. Као архиепископ Антиохије, ревносно је бранио догмат о Светој Тројици, супротстављајући се Аријевој јереси, која је порицала божанство Сина Божјег.
Због своје непоколебљивости, више пута је смењиван и прогањан, чак три пута удаљаван са престола и послат у изгнанство у Јерменију. Борба између православних и јеретика, била је толико оштра да му је једном приликом, док је у храму говорио о јединству Свете Тројице, сопствени ђакон – присталица јереси – покушао да руком ућутка архиепископа. Свети Мелетије је тада, не могући да говори, знацима руке исповедио веру: најпре је показао три раздвојена прста, а потом их сјединио у једно, сведочећи јединство у Тројици.
Учествовао је на Другом васељенском сабору у Цариграду, где му је цар Теодосије I указао велику част. Предање бележи да је приликом исповедања вере на Сабору из његове руке засијала светлост, што је многе укрепило у истини Православља. На истом сабору утврђен је и свети Григорије Богослов на цариградском престолу. Свети Мелетије раније је рукоположио светог Василија Великог за ђакона и крстио светог Јована Златоуста. По окончању Сабора, упокојио се у Цариграду 381. године, а његове мошти су потом пренете у Антиохију.
Тропар (глас 4):
Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања; зато си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства. Оче Мелетије, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Свети Алексије, митрополит московски
Свети Алексије био је један од најзначајнијих јерараха Руске Цркве у XIV веку, у време татарске власти над Русијом. Према житију, још као дечак, док је ловио птице, заспао је и у сну чуо глас: „Алексије, зашто се трудиш узалуд? Учинићу те ловцем људи.“ Те речи обележиле су његов животни пут.
Замонашио се у младости, а касније постао митрополит московски. Два пута је одлазио у Златну Хорду: први пут да умири гнев хана према руском народу, а други пут по позиву самог хана, како би исцелио његову супругу од слепила. После молитве и помазања освећеном водом, жена је прогледала, што је донело олакшање руском народу.
Свети Алексије упокојио се 1378. године, у осамдесет петој години живота, оставивши дубок траг као духовни пастир и миротворац у тешким временима.
Преподобна Марија (Марин)
Преподобна Марија показала је изузетну духовну снагу и смирење. После смрти мајке, њен отац је пожелео монашки живот. Не желећи да се одвоји од њега, Марија је, остригавши косу и обучена у мушку одећу, ступила с њим у мушки манастир под именом Марин.
После очеве смрти наставила је да живи као монах. Када ју је кћи једног гостионичара лажно оптужила за грех, Марија се није бранила, већ је прихватила изгнанство и са туђим дететом три године живела у сиромаштву и понижењу крај манастира. Тек после њене смрти откривено је да је „монах Марин“ била жена. Она која ју је оклеветала, додирнувши њене мошти, оздравила је од душевног растројства и признала свој грех. Света Марија упокојила се 508. године.
Свети Антоније, патријарх цариградски
Свети Антоније најпре је био подвижник познат по милосрђу, а потом је изабран за патријарха цариградског у време цара Лава VI Мудрог (889–912). Познат је по строгом монашком животу и старању за сиромашне. Замонашио је и сопственог оца, сведочећи снагу личног примера.
Подигао је манастир над моштима свете Калије, желећи да се сачува спомен на њено милосрђе и страдање.
Света Калија
Света Калија била је позната по изузетној милостивости. И као девојка и као удата жена несебично је делила имање сиромашнима. Њен муж, богат али тврдичан, разгневио се када је сазнао да је његово богатство раздељено потребитима и у налету гнева лишио је живота.
Бог је прославио њену жртву чудесним исцељењима на њеним моштима. Сазнавши за то, свети патријарх Антоније подигао је манастир у њену част, како би њено дело милосрђа остало трајни пример хришћанске љубави.