Српска православна црква 1. јуна по старом, односно 14. јуна по новом календару, прославља светог мученика Јустина Филозофа (и његову дружину), преподобног Агапита Печерског, као и светог Јустина Ћелијског. О животу, страдању и подвизима ових великих светитеља, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Јустин Филозоф – Од светске мудрости до Христове истине
Говорећи о светом Јустину Филозофу, свештеник Ковљен истиче његов јединствени духовни пут од трагања за земаљском мудрошћу до непоколебљиве вере у Христа. Како наводи, светитељ је од ране младости трагао за вишим смислом:
„Свети мученик Јустин Филозоф, рођен 105. године, најпре је изучавао светску филозофију, али га то није задовољило, па једном приликом када се сусрео са једним старцем и чуо о Христу и Христовој вери, поколеба се у њему сва вера у филозофију светску.“
Како објашњава отац Ђорђе, светитељ је након тога почео да чита Свето писмо и сам поверовао у Христа, али се није одмах крстио јер је желео да се лично увери у лажност оптужби против хришћана. Дошавши у Рим, увидео је страдање недужних и одлучио да реагује:
„Видевши мучене хришћана, види колико недужних људи страда, он напише једну апологију, одбрану према хришћанима и посла то сенату и цару Антонину.“
Овај храбри чин привремено је зауставио прогоне, те је светитељ успео да избави многе хришћане из тамнице у Азији. Међутим, због своје истрајности у вери, Јустин је касније постао жртва сплетки и лажних оптужби:
„Крискент, када је изгубио у полемици са Јустином Филозофом, оптужи га лажно да је нешто учинио, те овог бацише у тамницу… Крискент посла отров који попи свети Јустин филозоф и мученички сконча свој живот 166. године.“
Свештеник Ковљен подсећа да су заједно са њим, због вере у Христа, током владавине цара Марка Аурелија мачем посечени и његови сапутници: Харитон, Харита, Евелпист, Јеракс, Пеон, Валеријан и Јуст.
Преподобни Агапит Печерски – Лекар који је исцељивао молитвом
Други светитељ којег се данас сећамо јесте преподобни Агапит Печерски. Отац Ђорђе га описује као скромног исцелитеља који је свој дар користио искључиво за помоћ ближњима:
„Бесребреник, лекар, лечио молитвом и зељем. Једном приликом излечио је кнеза Владимира.“
Оно што посебно издваја његово житије јесте сукоб са кнежевим лекарем који је деловао из зависти и љубоморе. Када се Агапит разболео, супарник му је прорекао брзу смрт, али је уследио неочекивани духовни преокрет:
„Лекар кнежев побуни се против њега из љубоморе и рече му, кад се Агапит напрасно разболе, да ће умрети за три дана. Тада му Агапит рече: ’Ја нећу умрети за три дана, него ћу умрети за четрдесет дана, а ти ћеш умрети за три дана’. И заиста би тако. Умре тај лекар, а Агапит му је рекао: ’Ако умреш касније, ти да се замонашиш и да се предаш вери у Христа’.“
Овај догађај је толико потресао лекареву савест да је, према речима свештеника, испунио заклетву коју је дао, отишао у манастир, замонашио се и тако спасао своју душу, док се Агапит мирно упокојио 1095. године.
Свети Јустин Ћелијски – Светли пример српског рода
На крају, свештеник Ковљен се осврнуо на једног од најзначајнијих српских светитеља новијег доба, светог Јустина Ћелијског (Поповића), чији је живот био обележен непрестаним служењем Богу и свом народу од најранијих дана:
„Велики светитељ српскога рода. Родио се на Благовести 1894. године. Још као млад ђак, ученик, изразио је жељу да се замонаши, на шта су се родитељи његови противили.“
Отац Ђорђе истиче његов трновит животни пут, академско усавршавање и жртву коју је поднео заједно са српском војском у најтежим временима:
„Учествовао је у ђачкој чети у Првом светском рату као болничар, прешао преко Албаније са српском војском, вратио се до Ниша, из Ниша прешао у Скадар, из Скадра преко Барија и Париза одлази у Лондон да га дочекује са осталим ђацима Свети владика Николај Велимировић.“
Након студија на Духовној академији у Петрограду и повратка у Лондон и Грчку, Свети Јустин је свој живот посветио просветитељству. Био је цењени професор Карловачке, Призренске и Битољске богословије, као и Богословског факултета Српске православне цркве у Београду. Ипак, његова чврстина у вери донела му је бројна страдања:
„Много је пропатио после Другог светског рата од комуниста и упокојио се 1979. године.“