Данас, 7. септембра по новом календару (односно 25. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог апостола Вартоломеја, Светог апостола Тита, Светих исповедника еденских и Светог Мине, патријарха цариградског, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свети апостол Вартоломеј: Чудесно путовање светих моштију
Свети апостол Вартоломеј заузима једно од најзначајнијих места у историји хришћанства, а данашњи дан посвећен је преносу његових светих моштију. Ђакон Стефан Јосиповић истиче страдање и чудесне догађаје који су уследили након апостолове смрти:
„Овога дана празнује се пренос моштију Светог Вартоломеја, док је главни празник његов 11. јуна. Када овај велики апостол би распет на крст у Албанопољу јерменском, хришћани скидоше тело његово и чесно сахранише у оловни ковчег. Па како се на гробу апостола догађаху многобројна чудеса, нарочито исцељења болних, због чега се увећаваше број хришћана, то незнабошци узеше ковчег са моштима Светог Вартоломеја и бацише у море.“
Ђакон Јосиповић даље описује невероватно путовање ковчега које се одиграло по Божијем промислу:
„У исто време бацише још четири ковчега са моштима четири мученика: Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија. Но по Божијем промислу ковчези не потонуше, него водом ношени допливаше и то: Акакијев у град Аскалон, Григоријев у Калабрију, Лукијанов у Месину, Папијанов на другу страну у Сицилију, а Вартоломејев на Липарска острва.“
Како наводи наш саговорник, сам долазак моштију на Липаре био је најављен кроз тајанствено откривење локалном епископу:
„Неким тајанственим откривењем узнаде епископ липарски Агатон о приближењу Липару моштију Светог Вартоломеја. Агатон са клиром и народом изађе на обалу и дочека ковчег са великом радошћу. Том приликом десише се многа исцељења болних од моштију светог апостола. Мошти су те биле положене у цркви Светог Вартоломеја, и ту су лежале до времена Теофила иконоборца, око 839. године.“
Због опасности од муслиманских напада, мошти су касније морале бити премештене, о чему ђакон Стефан закључује:
„Па како тада муслимани угрозише Липарима, то мошти апостолске беху пренете у град Беневент. Тако Господ прослави свога апостола чудесима и за живота и после смрти.“
Свети апостол Тит: Од грчке мудрости до Христовог следбеника
Говорећи о Светом апостолу Титу, једном од седамдесеторице апостола, ђакон Стефан се осврће на његов животни пут од врхунског интелектуалца до преданог служитеља Речи Божије:
„Рођен на Криту и васпитаван на филозофији и поезији грчкој. Поводом једнога сна он узе да чита пророка Исаију, и посумња у сву мудрост јелинску. Чувши за Христа Господа, он оде у Јерусалим са још неким Крићанима, и лично чу Спаситеља и виде чудеса многа Његова. Срце се његово младићко све прилепи Христу.“
Како истиче ђакон Јосиповић, кључни тренутак у његовом животу био је сусрет са апостолом Павлом, чији је верни сапутник постао:
„Доцније би крштен од апостола Павла, коме као син оцу послужи у делу благовештенском. Павле толико љубљаше Тита да га називаше час сином, час братом. Путоваше Тит много са великим апостолом народа, и би од овога постављен за епископа критског.“
Његова верност показала се и у најтежим тренуцима апостола Павла, као и касније у његовом архипастирском раду на Криту:
„При страдању Павловом у Риму би присутан и Тит, и часно сахрани тело учитеља и оца свога духовнога. Потом се врати на Крит где је са великим успехом крштавао незнабошце и управљао мудро црквом Божијом до дубоке старости. Упокојио се у 94. години свога живота.“
Свети исповедници еденски и Свети Мина: Чувари праве вере
На крају свог излагања, ђакон Стефан подсећа на непоколебљивост Светих исповедника еденских, који су поднели велике жртве због очувања чистоте вере:
„Страдали много по тамницама и у прогонству за веру православну у време цара Валента, који држаше Аријеву јерес. Но под царем Теодосијем ослобођени.“
Осврћући се на крају на живот Светог Мине, патријарха цариградског, ђакон наглашава његову духовну мудрост, милосрђе и улогу у борби против јереси:
„Мудро управљао црквом од 536. до 552. године. Пре тога управљао домом Светог Сампсона за бедне и невољне. При његовом хиротонисању за епископа учествовао и папа Агапит, који тада дође у Цариград ради опровргнућа и низвргнућа јеретичког патријарха Антима.“