Данас прослављамо: Светог апостола Карпа, Светог апостола Алфеја, Преподобног Јована Психаита и Светог мученика Александра Солунског

Данас, 26. маја по старом календару, односно 8. јуна по новом календару, прослављамо Светог апостола Карпа, Светог апостола Алфеја, Преподобног Јована Психаита и Светог мученика Александра Солунског

Свети апостол Карп – Епископ чистог ума и невидљивих виђења

Говорећи о Светом апостолу Карпу, свештеник Ковљен подсећа да је он био један из реда седамдесеторице апостола и верни пратилац Светог апостола Павла.

„Сам Свети апостол Павле постави га за епископа у Верији Тракијској”, наводи отац Ђорђе и наглашава да је апостол Карп био човек „необично чистог ума, кротости, чистоте и незлобивости.”

Оно што посебно издваја овог светитеља јесу његова духовна искуства. Свештеник објашњава да је Свети Карп имао небеска виђења, те да се међу верницима и данас препричава његова преданост: „Кад год је служио Свету Литургију, није је почињао док му са неба није стигло виђење.” Свој овоземаљски живот завршио је тако што је мученички пострадао од Јевреја, предавши душу своју Господу.

Свети апостол Алфеј и Преподобни Јован Психаит

„Данас прослављамо и Светог апостола Алфеја,” наставља свештеник Ковљен, подсећајући да је и он припадао реду седамдесеторице апостола. Његов значај је велики и због његовог потомства, јер је био отац двојице апостола из реда дванаесторице – Светога Јакова Алфејева и Светога Матеја јеванђелисте.

„Сам припадао реду седамдесеторице… проповедао реч Христову и мирно скончао у Господу у старости,” преноси Ковљен.

У данашњем дану црква се сећа и Преподобног Јована Психаита. Отац Ђорђе његов животни пут описује речима: „Још у младости повукао се у Психаитски манастир и подвизавао се много година.” Овај светитељ, који је живео у осмом веку, постао је исповедник вере у тешким временима. „Због иконопоштовања многи монаси су били прогањани, па и он сам, Јован, би прогнан из манастира,” објашњава свештеник.

Потресно покајање Светог мученика Александра Солунског

На крају своје беседе, свештеник се осврнуо на изузетно потресну и инспиративну причу Светог мученика Александра Солунског, рођеног у Солуну током турског ропства. Његов живот је сведочанство о заблуди, искреном покајању и највећој жртви.

„Заваран, од Турака би потурчен, и чак је ишао на хаџилук у Ћабу, где поста и дервиш,” приповеда Ковљен.

Међутим, како свештеник даље наводи, временом је почео да размишља о правој вери: „Покаја се и врати хришћанству. И размишљао је како да спере своје грехе и своју заблуду што се потурчио.”

У тренутку највећег духовног прозрења, Александар доноси радикалну одлуку. Свештеник Ковљен то описује следећим речима: „Дође му на памет, каже, да пострада и крв своју пролије, и својом крвљу очисти душу своју. Тако и би.”

Александар је храбро стао пред Турке и отворено исповедио да је хришћанин. „Прослави Господа Бога и пострада посечењем од мача 1794. године у Солуну,” закључује своју беседу свештеник Ђорђе Ковљен, подсећајући нас на снагу вере која превазилази све овоземаљске препреке.