Данас, 19. маја по новом календару (односно 6. маја по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике Божије угоднике који су кроз велико трпљење, ратничку храброст и дубоко покајање заслужили вечну славу. О житијима Светог праведног и многострадалног Јова, Светог мученика Варвара, Светог Варвара разбојника, као и о великом празнику Преноса моштију Светога Саве, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети праведни Јов Многострадални: Оличење трпљења и вере пред великим искушењима
Свети праведни Јов заузима посебно место у старозаветној историји као симбол несаломиве побожности. Отац Ђорђе нас враћа хиљадама година уназад и подсећа на његово свето порекло:
„Свети праведни многострадални Јов помиње се у Светом Писму Старога Завета, има књига о праведном Јову. Беше потомак Исава, унука Аврамовог, син Исаков. Живљаше у Арабији две хиљаде година пре Господа Исуса Христа. Беше побожан и частан.“
Ипак, његов праведан живот стављен је на страшну проверу када је дошао у позне године, када му је у трену одузето све земаљско благо:
„У седамдесет и деветој години његовог живота попусти Господ Бог Сатани да мучи овога праведнога Јова, човека који је имао свакаког имања, који је имао много синова и кћери. Удари Сатана на њега, поби му сву децу, сво имање његово, сву стоку и све што је имао, сву летину уништи Сатана у неколико дана.“
Свештеник Ковљен детаљно описује Јовову тугу, али и његову величанствену одлучност да остане веран Господу, упркос томе што су га и најближи наговарали да одустане:
„Тада Јов помоли се Господу Богу. Како је било у време Јевреја да се жали, обрија своју главу, подера своје хаљине, оде на сметлиште и посу се пепелом. Многи његови пријатељи долажаху и говораху му да се окане вере у Господа, јер колико год је био веран Господу, шта му Господ допусти. А он рече само једну реч и својој жени и пријатељима: ‘Господ даде, Господ узе, нека је благословено име Господње’.“
Након што је издржао ове страшне муке, Господ га је поново благословио и подарио му дуг живот у миру:
„Због ревности вере и трпљења и љубави према Господу, Господ Бог поврати му сво његово имање, умножи његову стоку, подари му нову децу, синове и кћери. У миру и здрављу дочека дубоку старост Јов. Каже да је поживео двеста четиридесет и осам година. И упокоји се мирно и предаде свој дух Господу.“
Свети мученик Варвар: Храбри ратник који је победио паганског дива
Други светитељ кога данас прослављамо јесте Свети мученик Варвар, римски војник који је своју неустрашивост најпре пројавио на бојном пољу бранећи империју од непријатеља.
Отац Ђорђе препричава његов славни војнички подвиг:
„Свети мученик Варвар беше војник у време цара Јулијана Одступника. И када крене војска против Франака, у једном моменту франачка војска стаде испред њих. Изађе неки големи војник франачки, као некад Голијат пред јудејски народ, изазивао је римске војнике. И тада овај Варвар изађе пред њега и победи оног големог војника, и уплаши се франачка војска и предаде се.“
Међутим, земаљска слава убрзо се претворила у мученичко страдање када је Варвар одбио да принесе паганске жртве:
„Касније, на великом слављу због победе, наређено је било да се приносе жртве идолима незнабожачким, и овај свети Варвар одби то да учини, и батише га на муке.“
Његово сведочанство вере било је толико снажно да су његови другови у војсци кренули његовим стопама:
„Гледајући војници велике муке овог славног војника, многи од њих повероваше у Господа Исуса Христа и примише хришћанство. Кажу да је много војника и пострадало заједно са Светим мучеником Варваром, триста шездесет и друге године.“
Свети Варвар разбојник: Чудотворно миро из тела некадашњег грешника
Посебно дирљива прича данашњег дана јесте житије Светог Варвара разбојника, чији пример најбоље показује силу искреног покајања која брише сваки претходни грех.
Отац Ђорђе детаљно описује његов строги подвиг самоосуде:
„Свети Варвар разбојник, после многих злочина које је починио и свега што је направио као разбојник, сам себе осуди, покајавши се, да иде као пас, да једе као пас и да живи као пас. И управо због тога Господ прими његово покајање.“
Његов крај у шуми био је изненадан, али је Господ убрзо открио његову светост кроз велика чуда:
„Али једнога дана док је боравио у шуми, наиђоше неки људи на њега и онако свог зараслог у длаку, у шуми прљавог, мислили су да је нека звер. И они убише Светога Варвара. Његово тело закопаше, али из гроба ширио се миомирис и миро је точило из његовога тела. И тако Господ прими његово покајање и прослави га као и светитеља.“
Пренос моштију Светога Саве: Велики празник за српски род
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на догађај који је од изузетног историјског и духовног значаја за читав наш народ – пренос чесних моштију Светога Саве из Бугарске назад у Србију.
„Данашњи дан прослављамо и пренос моштију Светога Саве, првог архиепископа српског, из града Трнова у манастир Милешеву, где су почивале до хиљаду пет стотина деведесет и четврте године.“
Примери ових угодника Божијих сведоче нам о томе како су путеви ка Небеском Царству различити – од дубоког старозаветног трпљења, преко војничког мучеништва и суза највећих покајника, па све до вечног спомена првог српског просветитеља чије мошти вековима укрепљују наш род.
