Данас, 15. маја по новом календару (односно 2. маја по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије који су својим животом и жртвом посведочили веру Христову. О житијима Светих мученика Еспера и Зое са децом, преносу моштију Светог Атанасија Великог, Светим мученицима Борису и Глебу и Светом Михаилу, цару бугарском, за портал „Нова Пазова Уживо“ говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученици Еспер, Зоа, Киријак и Теодул: Породица која је заједно ушла у огањ
Једна од најупечатљивијих прича данашњег празника јесте страдање једне целе хришћанске породице у време цара Адријана. Отац Ђорђе истиче њихову заједничку снагу:
„Беху отац и мајка и њихова два сина. Ову породицу као робове откупи неки незнабожац Катал. Прво време живели су код њега и радили, али када је дошло време да се принесу жртве незнабошцима, ова породица – и отац и мајка и деца – одбише да то учине“.
Због своје доследности, изложени су стравичним мукама које су се завршиле чудесним догађајем у огњу:
„Због тога их осудише на мучење и бацише их у огањ. Али пошто огањ није хтео да сагори њихова тела, он се угаси под њима. Када изађоше из огња, предаше мирно дух свој Господу“.
Свети Атанасије Велики: Стуб православља и велики учитељ
Данас се такође обележава пренос моштију једног од највећих отаца Цркве, Светог Атанасија Великог, архиепископа александријског. Свештеник Ковљен подсећа на његов значај:
„Био је ђакон за прво време у Александрији, а пошто је прошао све чинове, постао је архиепископ александријски. На данашњи дан празнујемо пренос његових светих моштију. Он је велики учитељ цркве и велики чувар чистоте наше свете православне вере“.
Свети мученици Борис и Глеб: Љубав према брату изнад земаљске власти
Посебно место у срцима православног народа заузимају руски кнезови, браћа Борис и Глеб, синови Светог кнеза Владимира. Отац Ђорђе детаљно препричава њихову трагичну, али свету судбину:
„Њихов брат Сјатополк, пошто је отац поделио своју кнежевину на све синове поједнако, хтео је да својој браћи отме тај њихов део земље и наредио је да се ухвате и убију. Ови свети мученици и благочестиви, пуни вере и љубави, нису замерили своме брату већ су мирно примили своју мученичку смрт“.
Њихова жртва није остала без небеског знамења:
„Зато их Господ Бог овенча венцем светитељства, а њихове мошти показа нетрулежне и чудотворне“.
Свети Михаил, цар бугарски: Од владара до монаха и заштитника вере
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на лик Светог Михаила (пре крштења Бориса), који је крстио бугарски народ. Његов живот обележио је повратак из манастира како би заштитио веру од сопственог сина.
„Веру хришћанску примио је од своје сестре и свога стрица Бојана, и трудио се да сав бугарски народ постане хришћански, што му је и успело. Када је ушао у своју старост, доделио је царство своме сину Владимиру и отишао у манастир да се замонаши“.
Када је Владимир покушао да врати народ незнабоштву, стари цар је показао невероватну одлучност:
„Када је Михаил чуо шта његов син ради, скине монашку ризу, обуче витешко одело, опаса мач и крене против свога сина. Збаци га са власти и постави свога млађег сина Симеона да управља бугарском државом. После тога врати се у манастир и проведе живот свој као монах до упокојења 906. године“.
Житија ових светитеља подсећају нас да пут вере често захтева одрицање, било од живота, било од власти, али да је награда у вечности немерљива.
