Данас, 22. септембра по новом календару (односно 9. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на праведне богооце Јоакима и Ану, као и друге значајне догађаје и светитеље из историје Цркве. О житијима Светог Јоакима и Ане, Трећем васељенском сабору, Светом мученику Севиријану, Светом Теофану и Светом Никити, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свети Јоаким и Ана
Говорећи о Светим богооцима Јоакиму и Ани, родитељима Пресвете Богородице, ђакон Стефан Јосиповић истиче њихово племенито порекло, али и велику животну муку са којом су се суочавали:
„Свети Јоаким беше из колена Јудина и потомак цара Давида, а Света Ана из рода Левијева и потомак свештеничке породице. Педесет година живљаху у браку, богоугодно и тихо, али беху бездетни.“
Ђакон детаљно описује како је њихова бездетност била повод за поругу и понижење, које су они подносили са смирењем и молитвом:
„Па су велики део свог имања давали сиромасима и храму. Када их првосвештеник Исахар у Јерусалиму укори због бездетности и назва Јоакима недостојним да принесе жртву, они се веома ожалостише и вратише дому своме. Обоје се тада усрдно помолише Богу да им као Авраму и Сари подари чедо у старости.“
Њихове искрене молитве биле су услишене, а ђакон надахнуто сведочи о великом Божијем чуду:
„Бог им посла анђела који им објави да ће Ана родити кћер преблагословену, преко које ће доћи спасење свету. Ана затрудне и у деветом месецу роди Пресвету Дјеву Марију. Јоаким поживе 80, а Ана 79 година, после чега се мирно представише Господу.“
Спомен Трећег васељенског сабора
У наставку разговора, ђакон Стефан нас подсећа на значај Трећег васељенског сабора, који је сазван 431. године у Ефесу, како би се одбранила истина о Богородици од јеретичких учења:
„Овај Сабор састаде се 431. године у Ефесу за време цара Теодосија Млађег. И на њему беше око 200 светих отаца. Сабор осуди Несторија, патријарха цариградског, због његовог јеретичког учења о Пресветој Дјеви Марији и рођењу Господа. Несторије није хтео да Свету Дјеву назива Богородицом, већ Христородицом.“
Ђакон наглашава да су одлуке овог Сабора имале кључни значај за очување чистоте хришћанске вере:
„Свети оци осудише његово учење и потврдише да се Пресвета Дјева са правом назива Богородицом. Осим тога потврђене су одлуке Првог и Другог васељенског сабора. Нарочито је потврђен Никео-цариградски символ вере, и Сабор је заповедио да се из њега ништа не одузима нити му се додаје.“
Свети мученик Севиријан
Отац Стефан нас даље упознаје са животом Светог мученика Севиријана, племића из Севастије, који је показао изузетну храброст и верност Христу:
„У време мучења 40 мученика у Севастији, он обилазаше оне мученике у тамници и храбраше их да истрају им. По њиховој славној смрти и он би ухваћен, бијен и мучен за Христа и најзад обешен о дрво са једним тешким каменом о врату, а другим о нози.“
Описујући његово мученичко страдање, ђакон посебно истиче:
„Благодарећи Богу на свему, он предаде дух свој у време цара Ликинија 320. године.“
Свети Никита угодник Божији: Сила молитве која отвара врата раја
На крају, ђакон Стефан нам преноси дирљиву причу о Светом Никити, чија је молитва имала невероватну моћ пред Богом:
„Живео у Цариграду у 12. веку. Својим животом толико угодио Богу да су се пред њим црквена врата сама отварала, а кандила сама од себе палила. Тако је силна била молитва његова.
По жељи неког ђакона Созонта, а по молитви Никитиној, јавио се из онога света неки свештеник са којим је Созонт био у завади и остао неизмирен. Јавио се најпре један ред свештеника у белим, а потом други ред у црвеним одеждама. Созонт позна између њих свога супарника и са њим се измири. То се догодило ноћу у цркви Влахерни.“