Данас, 24. маја по новом календару (односно 11. маја по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и просветитеље нашег рода. О житијима Светих равноапостолних Ћирила и Методија, Светог свештеномученика Мокија и Светог Никодима, архиепископа српског, за портал „Нова Пазова Уживо“ говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Света браћа Ћирило и Методије: Први просветитељи словенског народа
Данашњи дан је у целом словенском свету обележен сећањем на двојицу браће која су нам донела писменост и светлост Јеванђеља на нашем језику. Отац Ђорђе истиче њихово порекло и необичан животни пут који их је припремио за ову велику мисију:
„Свети Ћирило и Методије, рођена браћа, пореклом су родом из Солуна. Методије као војник проведе десет година међу Словенима и научи словенски језик, а потом оде на гору Олимп и тамо се замонаши. После извесног времена придружи му се и његов брат Константин, који у монаштву доби име Ћирило или Кирило.“
Њихов просветитељски рад почео је међу Хазарима, након чега је уследио најважнији позив у историји словенских народа:
„За прво време, по наредби патријарховој, одоше међу Хазаре и проповедаше хришћанство, а касније на позив кнеза Растислава отпутоваше у Моравску да проповедају хришћанску веру међу Словенима. И управо ту много учинише и покрстише сав словенски народ.“
Свештеник Ковљен описује и њихов земаљски крај и наслеђе које су оставили својим ученицима:
„На позив папе римског у то време одоше у Рим, где, на жалост, оболи Кирило и упокоји се 869. године. Методије се врати у Моравску и настави да утврђује веру хришћанску, да оснива цркве и епархије. После његовог упокојења 885. године, њихови ученици – Петочисленици свети са Климентом као епископом на челу – наставише дело свете браће. Преселише се у Македонију, настанише се у Охриду где подигоше манастир, и одатле утврђиваше веру хришћанску. Сматрају се као први просветитељи српскога народа.“
Свети свештеномученик Мокије: Страдање за време Диоклецијана
Поред словенских просветитеља, данас прослављамо и ранохришћанског мученика који је својом молитвом рушио идоле.
Отац Ђорђе укратко препричава његово страдање:
„Свети свештеномученик Мокије био је Римљанин по рођењу, а свештеник у Амфипољу у Македонији. На молитву његову паде кип Диониса, због чега буде посечен 295. године за време цара Диоклецијана.“
Свети Никодим Архиепископ Српски: Хиландарски игуман и крунитељ краљева
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на лик Светог Никодима, једног од најзначајнијих поглавара Српске цркве у средњем веку.
„Свети Никодим, архиепископ пећки, пореклом Србин, подвизавао се на Светој Гори и био је игуман манастира Хиландара. Године 1317. изабран је за архиепископа српског, да би 1321. године крунисао краља Милутина.“
Његов допринос није био само политички и црквени, већ и преводилачки и духовни:
„Превео је Јерусалимски типик на српски језик. Упокојио се 1325. године, а његове свете мошти почивају и данас у Пећи.“