Данас, 3. августа по новом календару (односно 21. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из историје Цркве. О богоугодном животу и страдању Светог пророка Језекиља, као и о преподобним подвижницима Симеону и Јовану, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети пророк Језекиљ
Свети пророк Језекиљ заузима изузетно место у старозаветној историји спасења. Отац Ђорђе подсећа на његово порекло, младост проведену у ропству и паралелу са његовим савремеником, пророком Јеремијом:
„Свети пророк Језекиљ, син свештеника из града Сарира. Какaо дете одведен у ропство у Вавилон, савременик пророка Јеремије. Док је Јеремија пророковао у Јерусалиму, Језекиљ је проповедао и пророковао у Вавилону.“
Њихова мисија била је дубоко повезана истом духовном борбом и непоколебљивом верношћу Богу у временима великог отпадништва народа. Свештеник Ковљен истиче ту духовну подударност:
„Пророчанства им била слична и усаглашена. Обојица омрзнути од мучитеља, од неверних Јудејаца.“
Богодараним увидом, Свети Језекиљ је видео догађаје који су изменили историју човечанства, али и оне који тек предстоје на крају времена. Отац Ђорђе посебно наглашава његове визије и мученичку кончину којом је запечатио своју веру:
„Овај свети пророк пророковао је о рођењу Господа Исуса Христа уопште, о догађајима из Јеванђеља, имао виђење последњег свеопштег васкрсења на страшни дан суда Христовог. Јевреји га на крају везаше коњима за репове и жива растрглоше и тако сконча свој живот.“
Преподобни Симеон и Јован
Поред Светог пророка Језекиља, наша Света Црква истог дана прославља и спомен на двојицу дивних подвижника из ранохришћанског периода, чији је пут био обележен потпуним одрицањем од света. Отац Ђорђе се са посебним поштовањем осврнуо на њихову жртву:
„Преподобни Симеон и преподобни Јован, два млада човека. Симеон остави своју стару мајку, а Јован младу супругу и одоше у пустињу да се подвижавају. Замонашише се и подвижаваху у обитељи Светога Герасима.“
После дугогодишњег молитвеног тиховања у пустињи, Господ је преподобног Симеона позвао на специфичан и тежак подвиг — јуродство Христа ради, како би међу људима у граду спасaвао пале душе. Свештеник Ковљен закључује њихово житије подсећањем на чудесне плодове њихове вере:
„Посебно после дугог подвига, Симеон доби наредбу од Господа да се врати у народ у град, да такo исправља народ. Узевши на себе подвиг јуродства, многе из греха приведе покајању. Имео дар чудотворства да и демоне изгонио, и обојица се упокојише мирно у старости својој.“