Данас, 21. септембра по новом календару (односно 8. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља велики празник Рождества Пресвете Богородице, као и спомен на чудотворне иконе Свете Богородице Калишке и Свете Богородице Почајевске. О овим значајним догађајима и светињама из историје Цркве, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Рождество Пресвете Богородице: Радост која је обасјала свет
Рођење Пресвете Богородице, у нашем народу познато и као Мала Госпојина, представља један од најзначајнијих празника посвећених Мајци Божијој. Ђакон Стефан Јосиповић нас подсећа на њено племенито порекло и дуго, сузно ишчекивање њених родитеља, Светих Јоакима и Ане:
„Света Дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше онога који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни међу људима и скршени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу са плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некада обрадовао старца Аврама и старицу Сару, даровавши им сина Исака.“
Услишивши њихове искрене молитве, Свевишњи им је даровао много више од онога што су могли да замисле. Наш саговорник надахнуто сведочи о тој бескрајној Божијој милости:
„И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку. Озари их не само радошћу временом, него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једнога унука, али какву ћерку и каквог унука!“
Говорећи о узвишености и чистоти Богородице, ђакон Јосиповић посебно наглашава њену свету улогу у спасењу људског рода, описујући је најлепшим духовним епитетима:
„Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога живога, трпеза хлеба небескога, кивот светиње Божије, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте. То беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, после треће године одведена у храм јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет да ускоро чује благовест Светог архангела Гаврила о рођењу Сина Божијег, Спаситеља света.“
Света Богородица Калишка: Чудотворна заштитница манастира
Поред Мале Госпојине, Црква данас прославља и светињу смештену у близини села Калишта. Отац Стефан нас упознаје са овим чудесним местом и сведочи о сили Божијој која га неуморно штити:
„У манастиру Свете Богородице близу села Калишта, западно од Струге, Света Богоматер показала је своју силу и милост кроз многобројна чудеса. Многи болесници били су исцељивани чудотворно, а разбојници који су умишљали пљачкати и оскрнавити манастир били су љуто кажњавани невидљивом силом.“
Овај манастирски комплекс, како детаљно објашњава ђакон, крије у себи непроцењива духовна блага која привлаче вернике са свих страна:
„У храму се налази чудотворна икона Свете Богородице, а у близини две целебне воде, Светог Петра и Светог Ананије. Недалеко од главног храма налази се параклис Светог Атанасија у пештери.“
Чудотворна икона Свете Богородице Почајевске: Непресушни извор исцељења
На крају разговора, ђакон се осврнуо на још једно значајно јављање Богомајке, које се у 14. веку догодило у Почајеву, месту које је постало велики духовни центар.
„У Волинској губернији налази се знаменити манастир Свете Богородице у Почајеву, где се Света Богоматер јавила, прво око 1340. године, једноме двојици инока, који су се ту у једној пештери подвизавали.“
Од тог чудесног тренутка, ово свето место постаје светионик наде и утехе за многе невољне и болесне. Ђакон Стефан своје обраћање закључује речима о неисцрпној благодати ове светиње:
„Од тога доба до данас место то постаде непресушним извором многобројних чудеса.“