Данас, 8. јула по новом календару (односно 25. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије. О страдању и житију преподобне мученице Февроније, као и о великом светогорском неимару преподобном Дионисију, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобна мученица Февронија: Невеста Христова која је презрела земаљску славу
Света Февронија остала је упамћена као пример непоколебљиве вере и оданости Богу, упркос свим овоземаљским искушењима. Отац Ђорђе истиче њено племенито порекло, али и храбру одлуку да овосветски живот замени монашким подвигом:
„Преподобна мученица Февронија беше кћи сенатора Просфора у Риму. Да би избегла брак, побегла је и замонашила се у манастиру у земљи Асирској, где јој је тетка била игуманија.”
Међутим, њен мирни монашки живот убрзо је прекинут. Свештеник Ковљен објашњава како је дошло до њеног страдања током сурових прогона које је наредио цар Диоклецијан:
„Син неког великаша, Лисимах, хтео је да се ожени њоме. Међутим, цар Диоклецијан, подозревајући да је Лисимах потајни хришћанин, послао је њега и његовог стрица Селина у асирске крајеве да прогоне и убијају хришћане.”
Када су је прогонитељи пронашли, суочила се са страшним избором између земаљског живота уз богатство и мученичке смрти за Христа. Отац Ђорђе детаљно и потресно описује њену жртву:
„Ухватише преподобну Февронију и ставише је на велике муке. Понудили су јој да се уда за Лисимаха, али је она то одбила јер се већ обећала Женику Христу. Током мучења избили су јој зубе, одсекли руке, ноге и дојке, и најзад је посекли мачем.”
Њено мучеништво није прошло без Божије правде, која је брзо сустигла оне који су се дрзнули да муче светитељку. О томе свештеник додаје:
„Мучитеља Селина, Лисимаховог стрица, стигла је страшна казна: демон је ушао у њега, те је он у ужасу ударио главом о камени стуб и на месту остао мртав. Света Февронија је пострадала 310. године.”
Преподобни Дионисије: Градитељ светогорске светиње
Данашњи дан посвећен је и преподобном Дионисију, великом подвижнику чије је име заувек уклесано у историју Свете Горе. О његовом пореклу и делу, свештеник Ковљен каже:
„Преподобни Дионисије, родом из Албаније, ктитор је манастира Дионисијат на Светој Гори. Овај манастир посвећен је Светом Јовану Крститељу.”
Пут ка изградњи овог велелепног манастира био је вођен Божијим промислом и братском љубављу. Отац Ђорђе се посебно осврнуо на тренутак када је Свети Дионисије добио призив да подигне светињу:
„Његов старији брат Теодосије био је монах и игуман једног светогорског манастира. Дионисије је отишао код њега, придружио му се и замонашио се у братовљевом манастиру. Једном приликом имао је виђење да на једном месту треба да се сагради манастир.”
На крају свог обраћања, свештеник закључује причу о овом великом светитељу, истичући његову улогу у утврђивању монаштва на Светој Гори:
„Уз помоћ цара Алексија Комнена, који му је дао новац и грамату (хрисовуљу), манастир је подигнут 1380. године. Упокојио се у Господу у миру, проповедајући и утврђујући монахе у вери.”