Академик Владица Цветковић, универзитетски професор и један од покретача ПроГласа, оценио је у гостовању на Инсајдер телевизији да за урушавање академске заједнице није могуће сву одговорност пребацити на власт, већ да су велики део штете универзитетима нанели сами професори и академска заједница.
https://t.co/dJj8FQ8XDg
— Nevena (@Nevenaplfu) September 23, 2026
Цветковић је указао и на проблем увођења политике на универзитете, уз поруку да професори не могу истовремено наступати као политички актери, а затим се, када се нађу на удару критике, позивати искључиво на заштиту академске заједнице.
Повод за тај део разговора било је питање водитеља Ћосића о случају професорке Јелене Клеут и тврдњи да је 17 или 18 декана од укупно 24 или 25 у Новом Саду гласало да јој се не продужи радни однос.
„Па то никаква власт није. То никакав потез власти није. То никакво урушавање академске заједнице од стране власти није. То је урушавање академске заједнице себе саме изнутра“, рекао је Цветковић.
„Не можете један дан да будете политички актер”
Оснивач ПроГласа потом је говорио о политичком ангажману унутар универзитета, наглашавајући да забрана политике на факултетима није настала случајно.
„Али гледајте, није случајно да је забрањена политика на универзитету. Она је забрањена због тога што не можете ви један дан да будете политички актер, а кад вас нападну, онда академска заједница. То не може. Тај свич не може“, казао је Цветковић.
Он је додао да је управо такав приступ, према његовом мишљењу, већ коришћен.
„А он је коришћен. Он је коришћен, ја морам то да кажем. Нажалост, тако је“, навео је Цветковић.
Посебно је упечатљива била његова оцена о томе ко је нанео већу штету високом образовању, пошто је, говорећи о последицама по универзитет, одговорност у великој мери лоцирао у самој академској заједници.
„Озбиљан напад на универзитет, верујте ми, када бих рекао са становишта штете коју је проузроковао, па не знам шта бих изабрао. Много више штете су нанели сами професори свом универзитету, свом високом образовању“, рекао је Цветковић.
„Кад променимо Вучића, главни кривац више неће бити ту”
Цветковић се потом осврнуо и на начин на који се у јавности бројни проблеми Србије своде на председника Александра Вучића и СНС, упозоривши да ће, у случају промене власти, друштво тек морати да се суочи са проблемима чији узроци нису везани само за једног политичара или једну странку.
„Знате шта, кад ми променимо Вучића, ми ћемо имати проблем што главни кривац неће бити више ту и мораћемо се онда суочавати са стварима у којима нема једино њега или он није најважнији“, казао је Цветковић.
Он је додао да примећује образац по којем се о дубљим друштвеним проблемима говори далеко опрезније све док разговор не стигне до Вучића и напредњака.
„Ја видим како људи, када изађу и причају о друштвеним проблемима који су најдубљи друштвени проблеми који постоје, они причају споро, споро док не дођу до Вучића. Кад крену до њега и напредњака, онда то иде као по лоју, све се зна, све је јасно. Па добро“, закључио је Цветковић.
Тако је један од истакнутих представника ПроГласа, иако политички критичан према актуелној власти, у разговору на Инсајдер телевизији указао да се одговорност за стање на универзитетима и дубље проблеме у друштву не може свести само на власт, већ да део одговорности мора да преузме и сама академска заједница.
tanjug