Данас, 25. јуна по новом календару (односно 12. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије. О житију преподобног Онуфрија
Великог, преподобног Петра Атонског, преподобног Тимотеја пустињака мисирског, као и преподобних Вассијана и Јоне, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни Онуфрије Велики: Шест деценија пустињског подвига
Преподобни Онуфрије Велики је један од највећих пустињака у историји Цркве, који се чак шездесет година подвизавао у дубокој пустињи. Отац Ђорђе истиче како је његов живот био скривен од света све док га, по Божјем промислу, није пронашао један монах коме је светитељ открио свој животни пут: „Свети Онуфрије живљаше тако док не дође монах Пафнутије код њега и Свети Онуфрије исприча му свој живот. Архангел Божији показа му место где треба да оде и да се подвизава и много година проведе у посту и молитви. Много пута био је наг и овај пут виде га овај монах нагог, али обраслог свог у длаку, са дугачком брадом и дугачком косом. Брада, коса и сва длака на њему беше бела као снег и сав сијаше неком милином.“
Свештеник Ковљен посебно наглашава чудесан начин на који се Свети Онуфрије причешћивао и преживљавао у суровим пустињским условима, ослањајући се искључиво на Божју помоћ: „Анђео је долазио и причешћивао га. Много пута га је хранио, доносио му хлеб, али каже, на почетку свога подвига хранио се само земљом. Пафнутије по смрти његовој часно сахрани тело његово и пренесе причу и спомен о њему. Упокојио се у 400. години.“
Преподобни Петар Атонски: Чудесно избављење и пут на Свету Гору
Говорећи о преподобном Петру Атонском, који се педесет и три године подвизавао на Светој Гори, отац Ђорђе подсећа на његов војнички живот и чудесно избављење из заробљеништва кроз усрдну молитву: „Преподобни Петар Атонски беше војник, родом Грк. У једној бици би заробљен од Арапа и у тамници молио је Господа Бога да га спасе и да га однесе на неко пусто место где ће му он постом и молитвом угодити. И тада му се јави Господ, са Светим Симеоном Богопримцем и Светим Николајем Мирликијским чудотворцем, и каже у моменту обрете се на некој ливади.“
Његов пут ка монаштву и Светој Гори такође је био обележен бројним чудима и директним божанским путоказима, о чему свештеник детаљно сведочи: „Окрену се и крене за Рим, у Риму би пострижен у храму Светог апостола Петра од стране самога папе и тада крене на исток на свој подвиг. У лађи јави му се Пресвета Богородица и Свети Николај и рекоше да оде на Гору Атонску и да се тамо подвизава. Имао је велики дар чудотворства, иако је глађу и свим трпљењем угодио Господу Богу, имао је толику силу да је демоне изгонио и многе
болесне исцелио. На крају свог подвига приђоше му анђели и почеше се служити. Упокојио се 374. године.“
Преподобни Тимотеј, Васијан и Јона
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на још неколико дивних угодника Божијих чији се спомен на данашњи дан молитвено прославља, истичући њихова страдања и чуда која су уследила: „Преподобни Тимотеј пустињак мисирац провео 30 година у пустињи и скончао мирно. Преподобни Вассијан и Јона, монаси Соловецког манастира, утопили се у води и вода их избаци 1651. године. Над њиховим гробовима почела су чуда да се дешавају и касније би сазидан храм над њиховим гробовима.“
