Данас, 31. августа по новом календару (односно 18. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Преподобног Јована Рилског, Светим мученицима Флору и Лавру, као и Свештеномученику Емилијану епископу, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни Јован Рилски: Велики молитвеник и подвижник
Свештеник Ђорђе Ковљен подсећа на живот Преподобног Јована Рилског, великог пустињака чији је подвиг оставио дубок траг у православном свету.
Говорећи о његовим раним годинама и одласку у самоћу, отац Ђорђе истиче:
„Преподобни Јован Рилски, велики молитвеник и подвижник, по смрти сироти родитеља Јован се замонаши, настани у једној пећини. Ту много би мучен од демона, људи разбојника, па и својих сродника, би приморан да се пресели у планину Рилску и ту се настани у једном шупљем дрвету.“
Описујући његов строги испоснички живот и тренутак када је његова светост откривена свету, свештеник додаје:
„Хранио се биљем и бобом који је по промислу Божијем ту израстао. Дуго времена не виде човека, док га једном приликом не открише чобани. Његов се подвиг надалеко чуо и окупи се мноштво народа. Убрзо се основа и манастир поред тога места.“
Отац Ђорђе посебно наглашава његов духовни ауторитет којем су се повиновали чак и владари тог доба, те подсећа на крај његовог земаљског пута:
„Сам цар Борис бугарски долазио је да се саветује са светим Јованом. Упокоји се часно свети Јован 946. године у седамдесетој години свога живота.“
Свети мученици Флор и Лавр: Браћа по телу и духу
У наставку, отац Ђорђе се осврнуо на страдање и чуда Светих Флора и Лавра, познатих каменорезаца чија је вера била јача од сваког животног искушења.
О њиховом пореклу и занату, он каже:
„Свети мученици Флор и Лавр, браћа по телу и духу, имаше исто занимање, беху каменоресци. Живеше у Илирији. Неки незнабожачки кнез запосли их да сачине неки храм и ту радећи, жрецу једном од једног жреца сину његовом врцну камен и удари га у око.“
Ова несрећа постала је повод за велико чудо и обраћење читаве једне породице, о чему свештеник Ковљен сведочи:
„Онај се расрди човек, а ови мученици кажу, ако поверујеш у Христа и ако се помоли Господу Христу да ће оздравити син његов. Тада се помолише и оздрави оно дете. Крстише се крсти се жрец и сав његов дом.“
Њихова безгранична ревност за Господа крунисана је мученичким венцем након што су завршили изградњу објекта који је требало да буде пагански храм:
„По завршетку, изградње, Флор и Лавр поставише крст на томе храму и осветише са многим хришћанима, када намесник то чу, ухвати и погуби их. Флора и Лавра закопа живе у бунару, а оне хришћане сагоре огњем у оном храму. Пострадаше часно у другоме веку.“
Свештеномученик Емилијан: Епископ који је крстио хиљаде
На крају свог обраћања, свештеник Ковљен је говорио о Свештеномученику Емилијану, који је из Јерменије дошао у Италију са пламеном жељом да свој живот положи за Господа.
„Свети свештеномученик Емилијан, родом из Јерменије, пожелевши да страда за Христа оде у Италију. Ту постаде епископ у граду Треви.“
Његово епископско служење и само страдање били су праћени великом благодаћу и чудима која су многе привела истинитој вери, о чему отац Ђорђе закључује:
„Због много чуда при његовом мучењу поверова у Христа хиљаду људи. Посечен би мачем заједно са Иларионом, Дионисијем и Ермипом.“