Српска православна црква 30. маја по старом, односно 12. јуна по новом календару, прославља преподобног Исакија Исповедника и свету Макрину. О животу, страдању и подвизима ових светитеља, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Живот и пророчанство преподобног Исакија Исповедника
Говорећи о преподобном Исакију Исповеднику, свештеник Ковљен подсећа на тешка времена јереси током којих је овај светитељ живео:
„У време цара Валента, свети преподобни Исакије исповедник подвизавао се у једној пустињи. А овај цар утврди аријеву јерес и подржаваше је.“
Чувши шта се дешава, светитељ је одлучио да реагује како би заштитио вернике и пружио им духовну потпору. Свештеник објашњава његову храбру мисију:
„Када то чу Исакије, он изиђе из пустиње, уђе у град и крепљаше православне да не верују у јерес и већ да остану у правој вери.“
Светитељ је показао изузетну упорност у намери да владара врати истинској вери. Како наводи отац Ђорђе:
„И три пута овај праведни човек излазио је пред цара и молио га да се врати на прави пут, пут православља, и да врати хришћане православне у храм.“
Ипак, цар није желео да послуша његове савете, након чега је уследило страшно упозорење и пророчанство. Свештеник Ковљен истиче:
„Цар ни једном не послуша овог мудрог човека. И четврти пут када изађе свети Исакије испред њега, рече му да ако га не послуша, кад изађе у бој следећи пут, неће се вратити већ ће огњем бити сажежен.“
Ово пророчанство се убрзо и обистинило. Цар, вођен лошим саветима, доживљава потпуни пораз:
„Цар га поново не послуша због својих саветника, који су били аријанци. Оде у бој, изгуби бој, и када је бежао од непријатеља, сакри се у једну колибу. Непријатељи сазнаше где је цар и запалише ту колибу и тако се испуни пророчанство светог Исакија.“
Правда је, међутим, била задовољена доласком новог владара, који је препознао величину овог светитеља. Свештеник закључује:
„По смрти цара Валента, зацари се Теодосије Велики, цар византијски. И он, чувши шта се догађало, велико поштовање имао је према светом Исакију и замоли га да остане ту у Цариграду и подиже му манастир где је читав свој живот у подвигу провео овај свети мудри човек преподобни Исакије и упокоји се 383. године.“
Подвизи свете Макрине
Други светитељ којег се данас сећамо јесте света Макрина, чији је живот био обележен великим благочешћем и одрицањем због вере. Свештеник Ковљен верницима приближава њен значај:
„Света Макрина, бака светога Василија Великог, ученица светог Григорија Неокесаријског, дивна по уму и благочешћу…“
У време великих прогона, она је са својом породицом морала да напусти све што је имала. Отац Ђорђе сведочи о њеној жртви:
„…заједно са својим мужем Василијем, за време гоњења цара Диоклецијана, избеже и оде у шуму и пустињу да живи. Са својим мужем и седам година проведоше управо у пустињи.“
Њихово овоземаљско богатство је нестало, али је духовно остало нетакнуто. Како свештеник наводи, њена судбина је делила судбину многих раних хришћана:
„Читава имовина њихова била је заплењена зато што су били хришћани и што су побегли.“
Упркос свим недаћама и животу у изгнанству, света Макрина никада није одустала од своје мисије:
„Много поучаваше и шираше хришћанску веру и сама, са својим мужем, и сконча мирно у четвртом веку.“
View this post on Instagram