Данас, 13. септембра по новом календару (односно 31. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О великом празнику Полагaња појаса Пресвете Богородице, Светом Генадију патријарху цариградском, свештеномученику Кипријану и Светом Јовану митрополиту кијевском, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Празник појаса Пресвете Богородице: Чудесно исцељење и завет Цркве
Ђакон Стефан нас најпре уводи у историјат овог великог празника, подсећајући на тренутак када је Пресвета Богородица оставила свој појас апостолу Томи након свог Успења. Како ђакон истиче, ова светиња је касније пренета у Цариград и чувана у запечаћеном ковчегу у Богородичиној цркви Влахерни, као задужбина царице Пулхерије.
„И никад се није отварао овај ковчег све до времена цара Лава Мудрога. Супруга Лавова, царица Зоа, душевно оболи и према неком тајанственом виђењу пожели она да се на њу метне појас Свете Богородице”, наводи ђакон Јосиповић.
Он даље објашњава да је цар умолио тадашњег патријарха да се ковчег отвори, након чега је појас изнесен и стављен на болесну царицу, која је одмах оздравила.
„У спомен тога чуда установи се овај празник. Један део тога појаса налази се у Грузији у Зугдиду. Наиме, кћерка цара Романа исцели се помоћу тога појаса, па доцније када је отац удаде за цара Абухаза грузијског, она понесе један део тог појаса са собом”, подсећа наш саговорник и додаје да је, по заповести руског цара Александра Првог, саграђена нарочита црква у Мингрелији у Зугдиду, где се и данас чува овај део чудотворне одеће Пресвете Богоматере.
Свети Генадије патријарх цариградски: Смирење и борба за чистоту вере
Говорећи о Светом Генадију, ђакон Стефан наглашава његову важност у историји Цркве, будући да је на патријаршијски престо дошао после Светог Анатолија, а био је савременик Светог Маркијана и Светог Данила Столпника.
„У његово време основан је славни манастир Студитски. Позван тако по сенатору римском Студију који дође у Цариград и са благословом Генадијевим подиже цркву Светом Јовану Претечи и при њој манастир”, објашњава ђакон.
Он посебно истиче врлине овог светитеља, наводећи да је био врло кротак и уздржљив, али и бескомпромисан у одбрани црквеног поретка.
„Никога није хтео запопити ко није знао цео Псалтир напамет. Председавао помесном сабору у Цариграду на коме се симонија у цркви анатемисана”, наглашава наш саговорник. Ђакон Стефан закључује причу о овом светитељу речима да је чинио многа чудеса, сазнао кончину своју и, управивши Црквом тринаест година, представио се Господу мирно 471. године.
Свештеномученик Кипријан: Од философа до мученика и великодушног пастира
Осврћући се на живот свештеномученика Кипријана, ђакон Јосиповић подсећа на његов необичан животни пут, од васпитања у многобоштву до примања мученичког венца.
„Родио се од неверних родитеља и сам васпитаван у многобоштву. Постао је знаменит у Картагини као учитељ философије и реторике”, говори ђакон. Међутим, након што је постао хришћанин, Кипријан мења свој живот из корена. Како ђакон наводи, он престаје да живи телесно са својом женом и „предаде се даноноћном труду око проучавања Светога Писма и усавршавања свога карактера”.
Убрзо је због својих необичних врлина изабран за презвитера, а потом и за епископа. Његов пастирски рад обележила је велика милост према верницима, али и чврстина у одбрани догмата.
„Колико беше милосрдан према хришћанима, толико тврд према јеретицима. Написао је доста поучних дела руковођен Духом Светим. Нарочито силно писаше против идолопоклонства, јудаизма и јереси новацијанове. Красан му је и сладак натпис о девству, као и о мучеништву, о милостињи, о трпљењу, о молитви Господњој и тако даље”, истиче ђакон Стефан. Светитељ је пострадао за време Валеријана и Галијена 258. године, а наш саговорник посебно издваја дирљив детаљ пред његову саму смрт: „Пред смрт помоли се Богу, благослови народ и остави двадесет и четири златника да се даџе џелату који ће га посећи. Недостижна величина и великодушност правога хришћанина.”
Свети Јован митрополит кијевски: Чувар православног предања
На крају разговора, ђакон Стефан се дотакао и Светог Јована, митрополита кијевског, који је по роду био Бугарин. Његов долазак у Кијевску Русију оставио је дубок траг.
„Дошао у Кијев 1080. године и одмах стекао толико уважење да ускоро буде подигнут на престо митрополијски. Управљао Црквом осам година”, наводи ђакон.
За време свог управљања Црквом, Свети Јован се истакао као велики и бескомпромисни бранитељ православља. Као доказ његове ревности и теолошке будности, ђакон Јосиповић на крају закључује: „Писао папи Клименту посланицу у којој га изобличавао због новачења које је римска црква увела. Упокојио се мирно 1089. године.”