Данас, 29. августа по новом календару (односно 16. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља Нерукотворени лик Господа Исуса Христа, Светог мученика Диомида, Преподобног Јоакима Осоговског и Светог мученика Стамата. О овим великим угодницима Божијим и значајним догађајима из историје Цркве говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Нерукотворени лик Господа Исуса Христа: Чудесно исцељење кнеза Авгара Отац Ђорђе истиче да је ова светиња настала „у време када Господ проповедаше Јеванђеље”, када је кнез Авгар, који је владао у Едеси, боловао од тешке болести губе. Свештеник објашњава кнежеву намеру: „Посла Господ живописца Ананију да доведе Христа и да га исцели, а ако не могаше, да овај изобрази икону слику Господа Исуса Христа и да верује кнез Авгар да ће га то исцелити када му донесу”. Уместо да пође са њим, Спаситељ чини чудо које отац Ђорђе детаљно описује: „Рече Господ Ананији да ускоро долази његово време да страда и да он не може поћи са њим у Едесу, већ узе један убрус, обриса своје лице и на лицу се изобрази нерукотворени лик Господа Исуса Христа”. Овај свети лик је послат кнезу уз поруку коју свештеник цитира: „То посла кнезу Авгару и рече Господ Ананији да то тај лик његов неће у потпуности исцелити од губе, већ да ћемо послати ученика свога који ће га поучити и да ће тек тада оздравити”. Касније је, након што је апостол Тадеј поучио и крстио Авгара, кнез потпуно оздравио. Свештеник додаје судбину ове светиње: „Касније овај лик нерукотворени сазидаше у једном храму и тек под царем Јулијаном сазнадоше објави пресвета Богородица епископу Едеском”, након чега је икона извађена и постављена на часно место.
Свети мученик Диомид: Лекар који је сведочио веру чудима Говорећи о Светом Диомиду, лекару из Тарса који је страдао за веру у време цара Диоклецијана, отац Ђорђе наглашава чудесан догађај који је уследио након његовог погубљења. Он истиче да га мучитељи прво убише, али их је тада стигла казна: „Мучитељи му одсекоше главу и однеше цару, али кад предадоше главу цару ослепеше и не врати им се вид док не исповедише веру у Христа и не вратише главу телу”. Тек након тог покајања и враћања главе, мучитељи су оздравили и прославили Господа.
Преподобни Јоаким Осоговски: Велики подвижник Свештеник Ковљен се осврнуо и на живот Преподобног Јоакима Осоговског, који је свој подвижнички век провео на планини званој Сарандопор. Његово поштовање у народу је великим делом утемељено на догађају након његовог овоземаљског живота, о чему отац Ђорђе каже: „Јави се по смрти својој Теодору који подигне на месту његовог живљења један велики храм и мошти његове часно положи у тај храм”.
Свети мученик Стамат: Непоколебљиви исповедник Христов На крају свог излагања, отац Ђорђе је описао страдање Светог мученика Стамата, сељака из Волоса. Он је, како свештеник наводи, отишао везиру у Цариград да се пожали на агу који је мучио народ, али се уместо правде суочио са покушајима да га натерају да промени веру. Отац Ђорђе цитира његов непоколебљиви став: „Ових хтедоше да га потурче и понудише му многа блага, а он одговори да је његово једино благо сам Господ Исус Христос”. Због оваквог снажног сведочења вере, Свети Стамат је био изложен страшним мукама о којима свештеник Ковљен закључује: „На то га мучише и убише пред светом Софијом црквом Господњом 1680. године”.