Данас, 17. јуна по новом календару (односно 4. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог Митрофана цариградског, чудесним страдањима раних хришћанских мученика, као и о новом светитељу, Светом свештеномученику Георгију Богићу, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Фото: Нова Пазова Уживо
Свети Митрофан цариградски: Први патријарх византијске престонице
Свети Митрофан заузима изузетно значајно место у историји Цркве као први патријарх цариградски. Отац Ђорђе истиче његово племенито порекло и велику улогу коју је имао у време када је хришћанство добило слободу:
„Свети Митрофан, патријарх цариградски, братанац римскога цара Прова, избежао у Византију као хришћанин. Епископ византијски Тит посвети га за презвитера, а по смрти Титовој епископ поста његов син старији Пров. Цар Константин, када се зацари и хришћанство доби слободу, толико заволе овога светог Митрофана као свога оца.“
Колико је цару Константину био важан овај светитељ, сведочи и догађај са Првог васељенског сабора:
„На Првом васељенском сабору није могао да учествује јер је већ био остарео човек, али је послао свога изасланика… Свети цар Константин одлучи да поведе читав сабор да посете болесног Митрофана, што и учинише, и управо ту га посветише у чин патријарха.“
Након тога, упитан кога жели за наследника, Свети Митрофан је благословио свог изасланика, свештеника Александра. Свој дух је мирно предао 325. године.
Свети мученик Конкордије и мученици галски
Говорећи о снази вере у првим вековима, свештеник Ковљен подсећа на Светог мученика Конкордија, за кога наводи да је био „испосник и чудотворац за живота још на земљи“. Његово страдање је пример неустрашивости:
„У време цара Антонина би ухапшен због вере у Христа и после мука би изведен да принесе жртву идолима, али он погледавши на идола пљуну на њега и мучитељи га одмах убише посечењем.“
Отац Ђорђе се посебно осврнуо на једно од највећих чуда из времена цара Клаудија, када су пострадали Свети мученици Фронтасије, Северин, Северијан и Силан у Француској:
„Када им одсекоше главе, они узеше своје главе и пређоше реку на другу страну и појавише се у цркву и јавише се епископу Фронтону, и тутеше часно сахрањени од епископа.“
Свети свештеномученик Астије и Преподобни Зосим
У свом излагању, свештеник нас подсећа и на страшне муке кроз које је прошао Свети свештеномученик Астије, епископ драчки, који је пострадао у време цара Трајана због своје непоколебљиве вере:
„Најпре га тукли оловним штаповима, а потом нагог разапет на крст. Намазаше га медом да га зоље и разне бубе изуједају, и издахну у великим мукама и усели се у Царство Божије.“
Са друге стране, живот Преподобног Зосима, епископа Вавилона Новог, сведочи о мирнијем, али подједнако преданом путу служења Богу:
„Подвизавао се на гори Синајској, а када дође у Александрију би посвећен управо за епископа новог Вавилона у Мисиру. Беше добар пастир, у старости се повуче на Синај поново и упокоји се мирно.“
Свете мироносице Марта и Марија
Црква данас прославља и сестре четвородневног Лазара, Свете мироносице Марту и Марију, које су свој живот посветиле праћењу и служењу Господу:
„По вазнесењу Господа Исуса Христа, када Лазар као апостол крете да проповеда Јеванђеље и да призива народ Христу, оне су га пратиле у свему и помагале у његовој проповеди.“
Нови светитељ наше Цркве: Свети свештеномученик Георгије Богић
На самом крају свог обраћања, уз посебну напомену да се овај угодник Божији однедавно прославља као нови светитељ наше Цркве, отац Ђорђе је са великим пијететом истакао мученичко страдање Светог свештеномученика Георгија Богића:
„Свети свештеномученик Георгије Богић, парох у Нашицама, пострадао 1941. године… Једне ноћи дођоше му у кућу, изведоше свештеника Георгија и одведоше у непознатом правцу. Кажу да су га усташе тукле и мучиле тако да су му руке одсекли, нос, уши, очи повадили, на крају му отворили утробу и око врата му његова црева повезали.“
Овај страшни догађај, како истиче свештеник Ковљен, представља једно од најтежих страдања наших свештеника, али и светао пример мучеништва кроз које су се ови угодници „уселили у Царство Божије“.