Српска православна црква данас, 1. марта (16. фебруара по старом календару), молитвено прославља успомену на Светих дванаест мученика, који су своју веру запечатили животима у време цара Диоклецијана 308. године. Овај празник нас подсећа на непоколебљивост духа и наду у вечни живот.
Ко су били дванаесторица величанствених?
Предводник ове свете групе био је Свети Памфил, презвитер цркве у Кесарији Палестинској. Био је то човек изузетне учености који је исправио текст Новог завета од грешака преписивача и сам га умножавао како би га делио народу. Уз њега су страдали:
– Валент, ђакон стар годинама, који је Свето Писмо знао готово наизуст.
-Павле, који је већ раније прошао кроз огањ због Христа.
– Петорица браће из Мисира, који су одбацили своја стара имена и назвали се по пророцима (Илија, Исаија, Јеремија, Самуил и Данило). На питање одакле су, судији су храбро одговорили да потичу из „Горњег Јерусалима“.
Овај свети сабор употпунили су: младић Порфирије, који је изгорео у огњу тражећи тела мученика да их сахрани, бивши официр Селевкије, старац Теодул и Јулијан, који је целивао мртва тела пострадалих. Како предање каже, сви они су дали „мало за велико, и јевтино за драгоцено, и смртно за бесмртно“.
Духовни значај: Недеља Православља
Свештеник Ђорђе Ковљен подсећа на дубљи контекст овог празника који често пада у време Часног поста:
„Нама је најзначајнија ова прва недеља, Недеља Православља – победа вере над невером, победа иконе над иконоборцима. Управо у 8. и 9. веку установљено је поштовање светих и часних икона и од тада их ми православни поштујемо као нешто што је најсветије.“
Свети Марут и Преподобномученик Роман
Данас се такође сећамо и Светог Марута, епископа из Месопотамије, који је основао град Мартиропољ где је положио мошти четири стотине мученика.
Уз њих, молитвено се помиње и Свети Роман, прост и неписмен сељак из Карпениса. Његов пут од искушења до монаштва на Светој Гори завршио се мученичком смрћу у Цариграду 1694. године. Из његовог тела је три дана избијала светлост, а пешкир умочен у његову крв и данас се чува у манастиру Дохијару.