Данас, 23. априла по новом календару (односно 10. априла по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на Светог мученика Терентија и његове сапутнике који су заједно пострадали за Христа. О њиховој непоколебљивој вери и суровом страдању за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Фото: Нова Пазова Уживо
Храброст пред царевим намесником
Свети мученици Терентије, Африкан, Максим и Помпије пострадали су у време цара Декија. Отац Ђорђе описује почетак њиховог страдања када је царев намесник у Африци наредио да сви принесу жртве идолима:
„Тада када је он то наредио, и када су многи од страха почели да приносе жртве идолима, управо се појавише ова четрдесеторица мученика на челу са Терентијем и рекоше да су они хришћани и да се Христа свога никада неће одрећи.“
Њихов јавни иступ био је директан изазов тадашњој власти, због чега су одмах предати на муке.
Чудесно избављење из тамнице
Свештеник Ковљен детаљно препричава како су мучитељи покушали да сломе њихов дух, али су ти покушаји само довели до испољавања Божије силе:
„Терентија, Африкана, Максима и Помпија бацише у тамницу, а остале њихове другове мучише. Када су ове у тамници оковали великим тешким ланцима, око врата, око ногу и око руку, анђео Божији им се јави у тамници, дотакну се ланаца и сви ланци попадаше са њих.“
Ово чудесно избављење није зауставило прогонитеље, већ су они наставили са још суровијим методама:
„Ујутру када су дошли да их поново изведу на суд, видели су их слободне како певају и хвале Господа Бога. Онда су им наредили да их поново муче тако што ће пустити змије отровнице на њих.“
Победа над идолима и коначна жртва
Кулминација њиховог сведочења догодила се у незнабожачком храму, где је Свети Терентије својом молитвом показао немоћ лажних богова:
„Намесник нареди да их одведу у храм незнабожачки да се и тамо поклоне идолима. Тада се Терентије помоли Господу Богу и сви идоли у храму попадаше и храм се разори.“
Бесан због уништења храма, намесник је донео коначну пресуду:
„Онда су наредили да се посеку мачем. Сви ови мученици, њих четрдесеторица на челу са Терентијем, радосно идући на посечење, певали су псалме и хвалили Господа Бога. Пострадали су 250. године.“
Ови светитељи нас својим примером подсећају на снагу заједничке молитве и непоколебљивост која не устукну ни пред најтежим оковима, ни пред смрћу.