Данас, 3. марта (односно 18. фебруара по старом календару), Православна црква прославља успомену на двојицу великих јерараха и бранилаца истините вере из 5. века: Светог Лава I, папу римског, и Светог Флавијана, патријарха цариградског.
Како у разговору за наш портал истиче свештеник Ђорђе Ковљен, ова два светитеља била су савременици и заједничким снагама су се супротставили једном од највећих изазова хришћанства тог доба.

„Ова два светитеља борила су се против монофизитства, односно против Евтихијеве и Диоскорове јереси. Они су тврдили да Господ Исус Христос има само једну природу – човечанску, поричући божанску природу у коју ми православни верујемо”, објашњава свештеник Ковљен.
Свети Лав I: Човек који је зауставио Атилу
Свети Лав је остао упамћен не само као богослов, већ и као храбар вођа који је спасао Рим од потпуног уништења. Када је озлоглашени Атила са својим Хунима стигао пред капије града, Свети Лав је изашао пред њега у архијерејском одјејању. Према предању, поред њега су се приказали Свети апостоли Петар и Павле са пламеним мачевима, што је Атилу толико застрашило да је одустао од напада.
Његов највећи теолошки допринос био је на IV Васељенском сабору у Халкидону, где је прочитана његова посланица (Томос), која је потврдила православно учење о две природе Христове. Занимљиво је да је Свети Лав пред смрт провео 40 дана у посту и молитви на гробу Светог Петра, тражећи потврду да су му греси опроштени, нарочито они везани за рукополагање свештеника. Упокојио се мирно 461. године.
Свети Флавијан: Мученик за истину
Свети Флавијан, патријарх цариградски, био је директна жртва сукоба са јеретицима. Иако је био бескомпромисан у одбрани Православља, није дочекао тријумф вере на Халкидонском сабору. На једном претходном, јеретичком скупу у Ефесу, био је толико бездушно бијен и гажен, да је од последица тих повреда преминуо 449. године.
Поука за данашње вернике
Значај ових светитеља, према речима свештеника Ковљена, лежи у њиховој непоколебљивости и учешћу на великим саборима који су дефинисали нашу веру.
„Обојица су били учесници Четвртог васељенског сабора и обојица су се упокојила у 5. веку, остављајући нам у наслеђе чисту и неокрњену веру”, закључује отац Ђорђе Ковљен.
Тропар (глас 8): „Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Лаве премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.”
