У новој поуци за вернике, свештеник Ђорђе Ковљен подсећа на значај данашњег дана, када молитвено прослављамо велике угоднике Божије, али се и сећамо једног од најболнијих, а касније и најпоноснијих тренутака српске историје – спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. Данашњи дан, који се по старом календару обележава 27. априла, а по новом 10. маја, обједињује спомене на Светог апостола Симеона, Преподобног Стефана, епископа владимирског, Преподобног Јована Исповедника, али и преломни историјски догађај за српски народ.
Свети апостол Симеон: Сродник Господњи и мученик за веру
Први међу светитељима које данас славимо је Свети апостол Симеон, један од седамдесеторице апостола. Како свештеник Ђорђе истиче, његова веза са Господом била је и породична и духовна.
„Свети апостол Симеон био је син Клеопин, а Клеопа је био брат праведнога Симеона, заручника Пресвете Дјеве Марије. Управо видевши чуда Христова, Симеон поверова и са великом ревношћу, следујући Господу, проповедаше Јеванђеље по Јудеји“.
Након што је његов рођак, Свети апостол Јаков, брат Господњи, мученички пострадао, Симеон постаје епископ јерусалимски. Свештеник подсећа на његов крај који је био веран путу самог Христа: „Управљајући црквом јерусалимском, пострада и сам — на крају би разапет на крст“.
Преподобни Стефан Владимирски: Истрајност у смирењу
Говорећи о Преподобном Стефану, епископу владимирском, свештеник Ђорђе наглашава његов пут од искушеника до епископа, обележен великим искушењима и неправдом коју је сносио са смирењем.
„Био је ученик Светог Теодосија Печерског. Најпре беше игуман печерски, а када му монаси из љубоморе свргнуше Светога Стефана са места игумана и протераше га из манастира, он се подвизаваше мирно и молећи се Господу Богу за све њих“.
Свештеник истиче да Господ никада не оставља праведнике, те је тако и Стефан касније уздигнут на место епископа владимирског, где је „до краја свога живота у дубокој старости управљао мудро црквом“ до свог упокојења 1094. године.
Преподобни Јован Исповедник: Заштитник икона
Данас се сећамо и Светог Јована Исповедника, игумана обитељи Чистих у Никеји, који је живео у 8. веку. Свештеник подсећа на његову храброст у време иконоборства:
„У време цара Лава, због поштовања икона, пострада 832. године“.
Спаљивање моштију Светог Саве: Пламен који је запалио слободу
Најзначајнији спомен за наш народ данас је ипак сећање на догађај из 1594. године, када је Синан-паша на Врачару спалио мошти Светог Саве. Иако је намера окупатора била да затре култ првог српског архиепископа, ефекат је био потпуно супротан.
„Тело Светог Саве се спали, како кажу Свети оци наш народ, али се не спали спомен на Светога Саву. Управо ово је био и повод да се дигне буна и да крене ослобођење српског народа од турске власти“.
Свештеник Ђорђе Ковљен закључује своју поуку наглашавајући да физичко уништење моштију није могло уништити духовну заштиту коју Свети Сава пружа свом народу.
„Свети Сава и дан-данас духовно води нашу цркву и треба да буде узор и углед за све нас православне Србе и православне хришћане. Амин“.
