Данас, 12. фебруара (односно 30. јануара по старом календару), Православна црква слави Сабор Света три јерарха, заједнички празник тројице великих светитеља: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Фото: Википедија
Овај велики празник подсећа нас на време цара Алексија Комнена у Цариграду, када је међу народом и ученим људима дошло до велике расправе: ко је од ове тројице светитеља највећи? Сваки је имао своје поклонике, једни су величали Василија због његове строгоће и врлине, други Григорија због његовог дивног и китњастог стила, док су трећи предност давали Јовану Златоустом, због његове благе речи и разумевања људских слабости.
Једнаки пред Богом
Како би се зауставиле поделе међу верницима, сами светитељи су се јавили епископу Јовану Евхаитском, преносећи поруку која и данас одзвања као поука о заједништву. Ову суштину празника објашњава и свештеник Ђорђе Ковљен у свом обраћању верницима:
„Ова три светитеља живели су у различито време, били су савременици, али опет неко је старији, неко је млађи… Међу народом је почела расправа ко је већи светитељ, да ли Свети Василије, Свети Јован или Свети Григорије. Тада су се они прво сваки понаособ јавили епископима, а после и сви заједно, управо да кажу да ниједан од њих у Царству Божијем пред Богом није већи, већ да су сви једнаки пред Господом.“
О. Ђорђе Ковљен
Свештеник Ковљен наглашава да управо због тог јављања и те небеске поруке, ми данас славимо њихов заједнички празник, иако сваки од њих има и свој посебан дан када се прославља током године.
Заштитници просвете
Поред тога што су стубови Цркве, Света три јерарха су и заштитници многих црквено-просветних установа. Посебно је важно истаћи да овај празник као своју славу обележава и чувена Богословија „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка, у Епархији далматинској, која вековима школује будуће пастире наше Цркве.
Данашњи празник нас позива да, по угледу на велике учитеље васељене, одбацимо поделе и сујете, те да у смирењу и љубави тражимо пут ка Господу. Како каже и свечани тропар овог празника, молимо их да „мир васељени дарују и душама нашим велику милост“.
