Данас, 17. маја по новом календару (односно 4. маја по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на Свету мученицу Пелагију Тарсанку, Светог свештеномученика Силуана, епископа гаског, и Преподобног Никифора. О њиховим величанственим и страдалничким житијима за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Света Пелагија Тарсанка: Лепота која је изабрала Небеског Женика
Света Пелагија је живела у време великих искушења за хришћане, а њена земаљска лепота постала је повод за страшно страдање царске породице, али и за њено улазак у вечну славу. Отац Ђорђе описује почетак њеног пута и сусрет са царевим сином:
„Света Пелагија, рођена у граду Тарсу за време цара Диоклецијана, чувши за Христа, сва се распали вером и љубављу према вери хришћанској. Беше много лепа. Једнога дана цар Диоклецијан са својом породицом боравише у Тарсу и тада његов син, царевић, угледа Пелагију како је лепа и сав се разгори љубављу према њој, те хтеде да је ожени“.
Међутим, Пелагијино срце је већ припадало Господу, због чега је дошло до трагедије на двору:
„Али она преко своје мајке посла поруку царевићу да је она обећана само Господу Исусу Христу, једном женику. И тада оде, побеже Пелагија и нађе свештеника Клинона и овај је крсти. Видевши да неће оженити Пелагију, царевић се уби, прободе се мачем“.
Након самоубиства царевића, бес цара Диоклецијана се окренуо према светој девојци. Како наводи свештеник Ковљен, чак се и сам цар поколебао пред њеном појавом:
„И тада нареди цар Диоклецијан да му је доведу. И када је виде, за прво време сам се заљуби у њу, те и он хтеде да је узме за своју жену, али Пелагија то све одбијаше. Осудише је на смрт тако што ће је бацити у ужареног вола, али она сама уђе, недозвољавајући никоме да је дира“.
Њен коначни подвиг био је праћен чудесним знамењем:
„Пелагија се прекрсти, сама уђе на мучилиште и она се каже у том бику сва као трен, сва се растопи као да је од воска и пострада ова света мученица 287. године“.
Свети свештеномученик Силуан: Од војника до епископа и страдалника
Други светитељ кога данас прослављамо јесте Свети Симеон (Силуан), епископ гаски, чији је животни пут кренуо од војничке службе, па све до највишег духовног чина и мученичке крви.
Отац Ђорђе детаљно препричава његово житије:
„Свети свештеномученик Силуан беше војник у прво време свога живота, али касније предаде се молитви и напусти световну службу, и предаде се духовној служби и поста епископ гаски. Оптужен да преводи незнабошце у хришћанство, ставише га на муке и мученички пострада, посечен са четрдесет војника његових који су поверовали у Христа 311. године“.
Преподобни Никифор: Учитељ славног Григорија Паламе
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на лик Преподобног Никифора, човека који је пронашао истину преласком из римокатолицизма у православно хришћанство, поставши касније велики светогорски светионик.
„Преподобни Никифор био најпре римокатолик, а касније прешао у православије. Отишао на Свету Гору и тамo се подвизавао и молио Господу Богу. Био учитељ славном Григорију Палами. Упокојио се мирно у четрнаестом веку“.
Житија ових угодника Божијих, од тарских мучилишта и гаских епископских катедри, па све до тиховања на Светој Гори, сведоче нам о неуништивој снази вере и различитим путевима којима су светитељи кроз векове ходили ка Царству Небеском.