1475. — Рођење Микеланђела Буонаротија
На данашњи дан 1475. године рођен је Микеланђело Буонароти, један од највећих уметника Ренесансе, чија су дела у сликарству, вајарству и архитектури постала мерило савршенства и креативне снаге. Његове чувене скулптуре као што су „Давид“ и „Пијета“, као и фреске у Сикстинској капели, представљају трајни израз човечанске лепоте, драмске снаге и духовне дубине. Буонаротијева уметничка величина оставила је неизбрисив траг у западној уметности и култури.
1480. — Споразум у Толеду о територијалним променама
Тог дана 1480. године у Толеду је потписан споразум у којем је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима, што је био важан корак у трансакцијама територија и експанзији поморских империја на почетку новог доба истраживања.
1629. — Едикт о реституцији Фердинанда II
На данашњи дан 1629. године немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки издао је такозвани Едикт о реституцији, којим се захтевало враћање свих отетих католичких поседа протестантским кнезовима. Ова одлука изазвала је велик политички и верски потрес у Европи, доприносећи продубљивању подела које ће касније кулминирати Тридесетогодишњим ратом.
1882. — Краљ Милан Обреновић проглашава Србију краљевином
На данашњи дан 1882. године кнез Милан Обреновић проглашава Србију краљевином, а себе проглашава првим краљем Србије, што је био значајан корак у процесу модернизације државе и њеног међународног положаја у 19. веку.
На данашњи дан рођено је више значајних личности из разних области, међу којима су:
Алан Гринспан – амерички економиста и дугогодишњи председник Федералних резерви САД, рођен 1926. године, чије су политике имале велики утицај на глобалну економију у касном 20. и раном 21. веку.
Милтон Дајмонд – амерички сексолог и научни професор, рођен 1934. године, препознатљив по истраживањима људске сексуалности и репродуктивне биологије.
Том Арнолд – амерички глумац и комичар, рођен 1959. године, познат по бројним филмским и телевизијским улогама.
Обележавања на данашњи дан
Дан независности Гане — 6. марта се у Гани обележава као Дан независности, који прославља ослобођење земље од британске колонијалне власти 1957. године и њено успостављање као суверене државе у Африци.
Дан независности Гане и визија Kwame Nkrumah-а
6.март 1957. године остаје урезан у памћење као тренутак када је Гана постала прва независна држава у потсахарској Африци.
Тог јутра, након дужег периода борбе против британске колонијалне власти, масе окупљених у главном граду Акри посматрале су како се спушта стара колонијална застава и подиже нова — са црвеном, златном и зеленом бојом и црном звездом у средини, симболом слободе, наде и афричког идентитета. Тај тренутак није био само политички акт; био је позив на самосвест, достојанство и будућност народа који је дуго чекао да буде господар своје судбине.
У центру овог историјског тренутка стајао је Kwame Nkrumah, визионар који је посветио живот ослобађању свог народа. Рођен у селу Nkroful 1909. године, Нкрума је већ као млад човек уочавао дубоке неправде колонијалног поретка и у себи носио немир који ће касније обликовати судбину целе нације.
Образовање у Сједињеним Државама и Великој Британији, упијање идеја о национализму и пан-афричком јединству, пружило му је алат за организовање масовног покрета који је кроз акције показао снагу једног народа.
Када је Нкрума, стојећи пред масом, прогласио независност Гане, он није само говорио, он је стварао легенду. Његова партија, Convention People’s Party, већ је успоставила институције нове државе, а његове реформе у образовању, здравству и инфраструктури биле су први кораци ка модерној и самосталној нацији.
Његова визија није остала ограничена на Гану; он је постао један од водећих заговорника пан-афричког јединства, симбол наде за све Афричке народе који су тежили слободи.
Ипак, Нкрума није био љубимац судбине. Његова ауторитарна тежња током каснијих година, кулминирајући у проглашењу за доживотног председника, створила је контроверзу и на крају је довела до војног удара 1966. године. Чак и након овог пада, његово име остаје утиснуто у историју као симбол борбе за слободу и визију независне Африке. Дан независности Гане није само празник, већ прилика да се сећамо снаге једног народа, његове истрајности и вођства које је отворило пут другим афричким земљама ка самосталности. Сваког 6. марта, у Гани се широм земље и дијаспоре обележава ова победа кроз параде и културне манифестације на тему слободе, једнакости и националног идентитета.