У средишту имагинарног света Џ. Р. Р. Толкина не леже само древни мачеви, престоли и моћни прстенови, већ и топлина кафане, мирис дрвета и кригла свеже наточеног пива. Када су се Четворица хобита запутила из свог мирног завичаја у велику и опасну авантуру, њихово прво уточиште није била каква тврђава, већ крчма „Код пропетог понија“ у Брију, где их је сачекао топао оброк и крчмар Барлиман Маслачак. Хобити нису били ратници ни мистици; они су били страствени љубитељи једноставних животних радости, а пиво је за њих представљало сам концепт дома, сигурности и цивилизације.
Свет који су хобити настањивали у Округу био је директна Толкинова љубавна порука руралној, прединдустријској Енглеској с краја деветнаестог века. Толкин, који је као професор на Оксфорду волео да проводи вечери у пабу „Орао и дете“ са својим пријатељима из књижевног клуба, пренео је у своју Средњу земљу аутентичну енглеску пивску традицију. Хобити су пили традиционални енглески але, односно пиво горњег врења које се у то доба кувало у сваком већем сеоском домаћинству или локалној пивари. То пиво није наликовало данашњим газираним, хладним лагерима, већ је било мутно, умерено газирано, служено на температури подрума и богато сладним укусом, готово попут течног хлеба који је крепио после напорног рада у башти.
Занимљиво је да у Толкиновом свету постоји јасна градација пића која одражава културу и карактер сваке расе. Док су вилењаци уживали у омамљујућој мирођији и виноградским плодовима, а патуљци у жестоким медовинама, хобити су остали верни густом, тамном пиву и лаганом светлом алеу. Кула у Златној Мисли у Битци код Зеленог Поља или чувена крчма „Зелени змај“ у Бајвотеру нису биле само места за испијање пића, већ друштвене институције где су се преносиле вести, певале вековне песме и решавале сеоске размирице. Пиво је за Толкина било синоним за мир; оно се пије тамо где нема рата, где су земља и људи у хармонији и где је највећи проблем хобита да ли је пивар додао довољно хмеља у буре.
Овај књижевни детаљ дубоко је укорењен у историји британских острва, где је пиво вековима било сигурније за пиће од чисте воде и где је паб чинио срце сваке заједнице. У средњовековној и ранотрадиционалној Енглеској, пиво није сматрано луксузом ни пороком, већ основном храном. Будући да је бактериолошки било далеко сигурније од воде из сеоских бунара, ово пиће давано је свима, од косача на њиви до деце пре спавања. Толкинов Округ је управо та идеализована Енглеска, али очишћена од индустријског дима и сурове сиротиње.
У старој Енглеској су постојала озбиљна службена лица за контролу квалитета, попут дегустатора пива. Њихов део посла био је заснован на готово надреалном методу: дегустатор би пролио мало пива на дрвену клупу, сео у њега у кожним панталонама и чекао. Ако би му се панталоне залепиле за дрво када устане, то је био необорив доказ да је пивар додао превише шећера, па би цела серија била конфискована. Хобити су овај ниво бирократије и прецизности довели до савршенства, па највиши акти сасецања сукоба у Округу нису решавани на суду, већ плаћањем туре пива оштећеној страни.
Ово традиционално пиво служило се без додатог угљен-диоксида, пумпано ручно из подрума. Било је живо, наставило је да ври у бурету и имало је рок трајања од свега неколико дана. Да би хобит попио добро пиво, морао је да буде код куће, у свом селу, поред свог комшије. Суштина Толкинове филозофије кроз пиво јесте да је глобализација лоша јер пиво не може да путује, а да се не поквари. Пиво код Толкина зато није само пиће, оно је завичај у течном стању. Све док у Округу има хмеља, а Барлиман Маслачак има пуно буре у Брију, Мрачни господар са својим прстењем може само да чека испред врата, или да сврати на једну пинту, под условом да се понаша пристојно.
Из старих бележница Округа: домаћи енглески але (Real Ale)
Састојци за око 20 литара пива:
- Базни слад: 4 kg светлог јечменог слада (Pale Ale или Maris Otter — даје пуноћу и карактеристичну златну боју)
- Специјални слад: 300 g карамелног слада (Crystal Malt — за ноте печеног хлеба и карамеле)
- Хмељ: 50 g традиционалног енглеског хмеља (East Kent Goldings или Fuggles — за земљану, цветну и благо зачинску арому)
- Квасац: 1 кесица енглеског пивског квасца (Ale yeast)
- Вода: око 28 литара изворске или филтриране воде
Припрема:
Загрејте 13 литара воде на 68°C. Додајте самлевени јечмени и карамелни слад, добро промешајте да нема грудвица и одржавајте температуру између 65°C и 67°C тачно 60 минута. У овом кораку скроб из зрна прелази у слатке шећере које ће квасац касније претворити у алкохол.
Процедите течност (ширу) кроз сито или мрежицу. Преостало зрно у посуди исперите са преосталих 15 литара воде загрејане на 75°C, како бисте покупили све преостале шећере.
Ставите добијену слатку течност да ври. Кување траје укупно 60 минута:
- На самом почетку врења (0. минут) додајте 35 g хмеља за горчину.
- Током последњих 10 минута кувања додајте преосталих 15 g хмеља за арому која подсећа на староенглеске пабове.
Нагло охладите скувану ширу на око 20°C (посуду можете ставити у каду са хладном водом и ледом). Сипајте течност у посуду за ферментацију, поспите квасац по површини и затворите посуду са воденим врењем. Оставите на тамном месту на температури од 18°C до 21°C да ври 10 до 14 дана.
За разлику од модерних пива, ово пиво не треба превише газирати. Приликом флаширања додајте свега 3 грама шећера по литру течности (тек да квасац направи благе мешуриће). Оставите флаше још недељу дана на собној температури, а затим их пребаците у прохладан подрум.
Како се служи:
Ово пиво се не пије ледено! Извадите га из подрума сат времена пре сервирања — идеална температура је око 11°C до 13°C. Сипајте га у тешку дрвену или керамичку криглу уз зрели сир или свеж домаћи хлеб са путером.