1770. — Масакр у Бостону
На данашњи дан 5. марта 1770. године, у америчком граду Бостону дошло је до трагичног инцидента познатог као масакр у Бостону, када су британски војници отворили ватру на групу колониста, усмртивши петоро људи. Овај догађај је продубио тензије између Британије и њених колонија у Северној Америци и постао један од кључних предзнака који су водили ка Америчком рату за независност.
1933. — Нацистичка већина у Рајхстагу
Током парламентарних избора у Немачкој 5. марта 1933. године, Националсоцијалистичка немачка радничка партија (НСДАП) Адолфа Хитлера освојила је велики број гласова, што је омогућило формирање парламентарне већине и касније усвајање Закона о овлашћењима (Enabling Act), корака који је учврстио нацистичку диктатуру.
1946. — „Гвоздена завеса“
На данашњи дан 1946. године бивши британски премијер Винстон Черчил одржао је чувени говор на Westminster College у Мисурију, САД, у којем је описао политичку поделу Европе након Другог светског рата и употребио термин „гвоздена завеса“, што се касније сматрало једним од симбола почетка Хладног рата.
1953. — Смрт Јосифа Стаљина
На данашњи дан 1953. године умро је Јосиф Висарионович Стаљин, дугогодишњи генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза и један од најмоћнијих политичара XX века. Његова политичка доминација и методе владавине имале су дубоке последице на историју СССР-а и светске политичке односе током Другог светског рата и после њега.
1963. — Авионска несрећа у Тенесију
5. марта 1963. године у држави Тенеси, САД, у авионској несрећи су погинули познати амерички кантри музичари Patsy Cline, Hawkshaw Hawkins и Cowboy Copas, заједно са пилотом, догађај који је озбиљно потресао музичку сцену тог времена.
1975. — Први састанак Homebrew Computer Club
На данашњи дан 1975. године одржан је почетни састанак Homebrew Computer Club у Менло Парку, Калифорнија – неформалног удружења рачунарских ентузијаста из којег ће касније потећи идеје и технологије важне за развој персоналних рачунара.
Рођени на данашњи дан:
Даниел Канеман – израелско-амерички економиста и психолог, добитник Нобелове награде за економске науке (рођен 1934).
Вазген Саргсјан – јерменски политичар и бивши премијер, рођен 1959.
Бернар Арно – француски бизнисмен, председник и главни извршни директор LVMH (рођен 1949).
Петар Борота – српски фудбалер и голман, рођен 1952.
Поред ових значајних личности из политике, науке и спорта, многи други познати људи широм света такође деле овај датум рођења, као што је глумица Ева Мендес, рођена 1974.
Петар Борота – голман који је живео изван граница игре
Петар Борота се родио 5. марта 1952. године у Београду, али већ као дете носио је у себи немир и жељу да се изрази кроз оно што је најтеже описати, био је човек који је тражио своју судбину далеко изнад репрезентативних статистика и голманских ритуала.
Његова каријера, иако обележена успехом на терену, била је истовремено и прича о човеку који тражи себе у животу. Борота је био изузетан чувар мреже, и то не само зато што је бранио за клубове као што су ОФК Београд, ФК Партизан и Челси, већ и зато што је своје поступке прожимао својеврсном ексцентричношћу и снажним карактером који није могао да се уклопи у обичне оквире.
За многе навијаче Борота није био само голман, био је шармер, визионар, чак и шоумен. На терену је зрачио посебном харизмом, често бранећи са изузетним рефлексима, али истовремено изводећи потезе који су остављали навијаче без даха. Легенде о његовим потезима, укључујући епизоде у којима је волео да игра са лоптом или своје необичне стилске изборе у опреми, биле су јединствене, понајвише зато што су показивале да у Бороти није било страха од ризика, чак ни на највишем нивоу такмичења.
Приватни живот Бороте био је далеко сложенији од онога што се могло видети на трибинама. Док га је фудбалска јавност памтила по репрезентацији и успеху у Енглеској, далеко мање се знало о његовом животу ван терена.
Борота је био љубитељ уметности, није то био само спонтан хоби, већ дубока страст коју је некада чак изражавао и кроз сликарство. Организовао је самосталне изложбе својих радова, укључујући и једну у Галерији у Београду и у Лондону у време када је био активан играч.
Та страст за ликовним изразом укрштала се са бурним периодом његовог живота када је, по повратку у Београд, био уплетен у контроверзу око наводне умешаности у крађу слика из колекције вредних уметничких дела, инцидент који га је одвео у истражни затвор шест месеци, иако никада није правоснажно осуђен за злочин. Та епизода, из перспективе многих блиских њему, није била више од трагичног неспоразума у животу човека који је живео на ивици између величине и хаоса.
Након тога је Борота одлучио да напусти Србију и започне нови живот у Ђенови у Италији, у граду у коме је повезао свој фудбалски и уметнички живот са миром који је тражио ван терена. Тамо је живео до краја живота и наставио да ради као сликар, организујући излагања и појављујући се у локалним културним круговима, далеко од светлости великих стадиона и фудбалске славе.
Иако је његова каријера за репрезентацију ограничена на четири меча, улога коју је играо у срцима навијача и у клубовима у којима је бранио током седамдесетих и осамдесетих година XX века остаје непролазна.
Борота је био више од голмана, био је личност која је проживљавала фудбал као уметност и живот без ограничења. Његов искрен, ненаметљив, понекад бунтовнички дух учинио га је једним од најинтересантнијих играча не само свог доба, већ и у причама о фудбалу које се преносе деценијама.
Петар Борота је умро 12. фебруара 2010. године у Ђенови, оставивши за собом импринт који се не мери само бројем одбрана, већ дубином живљења, оном која спаја игру, уметност и човека који се никада није уклапао у једну једноставну улогу.