У свету биљака, већина цветова се труди да буде што „пристојнија“ – миришу на ванилу, цитрусе или јасмин, носе јарке боје и нуде слатки нектар како би привукли пчеле и лептире. Међутим, постоји једна група биљних егзибициониста који су изабрали потпуно супротну, готово бизарну стратегију. Уместо парфема, они користе мирис трулежи, а уместо нежних латица, нуде призор који подсећа на сцену из хорор филма.
Добродошли у свет „цветова лешинара“, где је превара толико детаљна да укључује чак и симулирање телесне топлоте.
Најсмрдљивији џин на планети
Главна звезда ове приче је Amorphophallus titanum, познатији као „цвет леш“. Ово је једна од највећих цвасти на свету, која може да порасте преко три метра у висину. Његов изглед је спектакуларан, али његов мирис је оно што га чини легендарним. Када процвета (што се дешава изузетно ретко, једном у неколико година или деценија), ова биљка испушта мирис који је мешавина покварених јаја, труле рибе и устајалог меса.
Зашто би било које биће, након милиона година еволуције, желело да смрди тако грозно? Одговор је врло практичан: конкуренција.
У густим прашумама Суматре, где овај цвет живи, хиљаде других биљака се бори за пажњу пчела и птица. „Цвет леш“ је одлучио да игнорише ту гужву и обрати се другој публици – мувама зунзарама и бубама лешинарима. За ове инсекте, мирис распадања није одвратан; он је знак да је „ручак послужен“ и да је време за полагање јаја.
Глума која иде до усијања
Превара коју изводи ова биљка није само хемијска, већ и физичка. Да би обмана била потпуна, Amorphophallus titanum користи процес који се зове термогенеза.
Док већина биљака има температуру околине, овај цвет може намерно да подигне своју температуру на преко 36°C, што је готово идентично температури људског тела или свежег леша. Ова топлота служи двема сврхама: ширење мириса јер топлота помаже испарљивим сумпорним једињењима да се лакше подигну у ваздух и путују кроз прашуму као невидљиви димни сигнал за инсекте удаљене километрима. А ту је и тактилна обмана: када мува слети на цвет, топлота коју осећа под ногама додатно је убеђује да се налази на нечему што је „недавно било живо“.
Инсекти улазе у унутрашњост цвета, лутају по њему тражећи месо које не постоји, и у том процесу бивају потпуно прекривени поленом. Када коначно схвате да су преварени и одлете на следећи смрдљиви цвет, они обављају посао опрашивања. Биљка је добила шта је желела, а инсект је остао гладан, али послужио сврси.
Прљава игра малих рођака
Није само овај тропски џин преварант. Сличну тактику користи и код нас добро познати Козлац (Arum maculatum). Његов цвет изгледа као усправни клип окружен листом који подсећа на капуљачу. Он такође смрди на измет или трулеж и користи топлоту да привуче ситне мушице.
Козлац иде корак даље, он буквално „киднапује“ своје опрашиваче. Мушице које слете у цвет склизну низ глатке зидове у комору на дну из које не могу да изађу због ситних длачица које делују као решетке. Ту остају заробљене целу ноћ, прекривајући се поленом. Тек сутрадан, када цвет овехне и длачице попусте, „затвореници“ bivaju пуштени на слободу, само да би вероватно упали у следећу ботаничку замку.
Свет природе није увек лепи козметички излог. Еволуција не мари за наше концепте „лепог“ и „пријатног“. Она мари само за оно што функционише. Стратегија „трулог меса“ је подсетник да су биљке способне за невероватно сложене облике манипулације, користећи физику, хемију и биологију да би натерале друге организме да раде за њих. Следећи пут када у природи осетите нешто непријатно, немојте одмах окретати главу. Можда сте управо сведоци врхунске позоришне представе у којој једна биљка, без иједног покрета или гласа, савршено глуми смрт како би осигурала нови живот.