Алал вера, Оливера! Кћи кнеза Лазара и жртва која је спасила Србију
Оливера Лазаревић је рођена око 1373. године као најмлађа кћи српског кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. Косовска битка 1389. године променила је судбину целог народа, а кнегиња Милица је морала да донесе једну од најтежих одлука у српској историји.
Као знак мира и вазалне верности султану Бајазиту, одлучено је да се млада принцеза Оливера уда за османског владара. Имала је тек шеснаест година. Народно предање каже да је пут којим је кренула био посут цвећем, а људи су је испраћали тихим поздравом који је преживео векове: „Алал вера, Оливера!“
Султан Бајазит – Владар звани „Муња“
Султан Бајазит I био је један од најмоћнијих владара свог времена. Због брзине својих војних похода добио је надимак Јилдирим (Муња). Иако је био бурне нарави и жесток у рату, извори казују да је према Оливери имао посебан однос. Она није била само једна од жена у харему, већ законита супруга чије је мишљење султан уважавао.
Српска принцеза у османском харему
Оливера је у харем дошла као странкиња по пореклу и вери, али је својим образовањем и достојанством брзо задобила поштовање. Посебно је значајно што никада није напустила православну веру, што је у том окружењу било изузетно ретко.
Док је касније Хурем султанија своју моћ градила кроз дворске интриге, Оливера је остала симбол тихе, али моћне дипломатске мудрости. Њено присуство на двору омогућило је Србији, под владавином њеног брата деспота Стефана Лазаревића, да задржи релативно повољан положај, сопствену властелу и унутрашњу управу.
Пад Бајазита и повратак у Србију
Након битке код Анкаре 1402. године, где је Бајазит био заробљен и извршио самоубиство, због срамоте која је била нанесена Оливери која је такође била заробљена, деспот Стефан је успео да ослободи сестру. Оливера се вратила у Србију и живела на братовом двору, посвећена породици и миру. Последњи пут се у документима помиње четрдесетих година 15. века, а место њеног гроба до данас је остало тајна.
Оливера Лазаревић је живела на месту где су се укрштале две велике силе Балкана. Њена прича није само прича о принцези, већ о времену у коме је лична жртва била последња одбрана једног народа.
„Алал вера, Оливера!“ – поздрав који и данас одјекује кроз српску историју.