Променљиво пролећно време често приморава домаћинства да у кратком периоду истовремено користе уређаје за грејање и хлађење. Док се једни расхлађују клима-уређајима, други поново укључују ТА пећи, грејалице и калорифере. Ипак, како стручњаци кажу за енергетску ефикасност, у Србији се на грејање троши чак четири до пет пута више електричне енергије него на хлађење.
Стручњаци објашњавају да на разлику у потрошњи утиче неколико фактора, међу којима су дужина грејне сезоне, температурне разлике између спољашњег и унутрашњег простора и ефикасност уређаја који се користе.
Зашто се више струје троши на грејање?
Иако број клима-уређаја у домаћинствима расте, потреба за грејањем траје дуже него потреба за расхлађивањем. Осим тога, разлика између спољашње и жељене унутрашње температуре током зиме углавном је већа него лети.
Лоша изолација једнако лоше утиче на потрошњу за грејање као и за хлађење, повећава их, дакле то није узрок разлике у потрошњи. Број дана када је грејање потребно јесте већи него број дана када је потребно хлађење па то јесте један од разлога. Међутим, постоје још два битнија разлога. Први је што просечна разлика између унутрашње и спољашње температуре при грејању износи око 16 до 17 степени, док при хлађењу та разлика није већа од осам степени, а чак је и мања због здравствених разлога.
Клима-уређаји могу бити енергетски ефикаснији
Важну улогу има и врста уређаја који се користе. ТА пећи, грејалице и котлови троше електричну енергију како би произвели топлоту, док клима-уређаји током хлађења раде по другачијем принципу и могу да обезбеде знатно више корисне енергије у односу на утрошену електричну енергију.
Код грејања доминирају уређаји попут ТА пећи, грејалица и котлова чији степен ефикасности јесте близак, али уређаји за хлађење простора, због природе процеса који се у њима одвија, они су врста топлотних пумпи, обезбеде бар четири пута више корисне енергије за хлађење него што утроше електричне енергије.
Како да смањите трошкове грејања и хлађења?
Како стручњаци истичу, један од најважнијих корака ка смањењу потрошње јесте квалитетна изолација стана или куће. Добро изолован простор спорије губи топлоту зими, а лети се спорије загрева, због чега уређаји не морају толико често да раде.
Веће коришћење других система грејања, попут даљинског грејања и природног гаса, тамо где за то постоје услови, могло би да допринесе смањењу потрошње електричне енергије.
Код даљинског грејања, обрачун трошкова према стварној потрошњи, уместо претежно према квадратури стана, могао би да допринесе рационалнијем коришћењу енергије.
Да ли Србији прети несташица електричне енергије?
Стара термоенергетска постројења и могући кварови представљају један од највећих ризика за стабилно снабдевање Србије електричном енергијом у будућности.
Највећа опасност за нас су веома стари термоагрегати, због чијих испада и тежих хаварија лако можемо доћи у ситуацију какву смо искусили крајем 2021. године. Због тога нам може недостајати енергије, а у дужем року, након 2050. године, и због нестанка угља. Зато треба да градимо нове производне објекте.