Када би се данас предложило да се министри, судије или посланици бирају извлачењем имена из кутије, већина би то сматрала опасним експериментом или лошом шалом. Избори су постали толико неодвојиви од појма демократије да је тешко замислити једно без другог.
Ипак, људи који су пре више од две хиљаде година створили први демократски систем нису били уверени да су избори најправеднији начин да се дође до власти. Напротив, за велики број јавних функција сматрали су да је жреб поштенији од гласања.
Клеротерион: Камени уређај за атински жреб
У античкој Атини, која се сматра колевком демократије, већина најважнијих државних службеника није бирана гласањем. Сваке године жребом су бирани чланови Већа пет стотина, бројни магистрати и велики део јавних службеника.
За ту сврху постојао је посебан камени уређај, данас познат као клеротерион. У његове прорезе стављане су бронзане плочице са именима грађана, а затим су се помоћу куглица различите боје насумично одређивали они који ће обављати јавну службу. Данас такав поступак делује необично, али је у Атини представљао један од темеља демократског поретка.
Зашто жреб уместо избора?
Разлог није био случајност ради случајности. Атињани су веровали да избори природно иду у корист богатима, угледнима, утицајнима и онима који умеју да убеде масу. Човек који располаже новцем, познанствима или изузетним говорничким способностима имаће предност над својим суграђанима, чак и ако није најбољи за јавну службу.
Жреб је, с друге стране, сваком грађанину пружао једнаку прилику да учествује у управљању државом — био је то начин да се спречи стварање трајне политичке елите.
Када су се избори ипак користили?
То, наравно, није значило да су све функције препуштане случају. Положаји који су захтевали посебно искуство и стручност, попут стратега (војних заповедника), попуњавани су изборима. Атина није желела да одбрану града води човек који је ту дужност добио чистом срећом.
Управо зато је један од најпознатијих атинских државника, Перикле, више пута биран за стратега — грађани су сматрали да је за ту улогу потребно знање које жреб не може да обезбеди. Избори су, дакле, били резервисани за послове у којима је умеће било важније од једнакости шанси.
Зашто је Аристотел сматрао изборе олигархијским начелом?
Из данашње перспективе то делује као необичан, обрнут свет. Савремене демократије изборе сматрају својим најважнијим обележјем, док су их многи антички мислиоци посматрали са извесном сумњом.
Аристотел је у својој „Политици“ записао да је избор функционера по жребу демократско начело, док је избор гласањем пре обележје олигархије.
Данас та реченица звучи готово као парадокс, али у његово време представљала је сасвим логичан опис политичке праксе.
Ограничења античке демократије
Ипак, постоји још један важан детаљ који савремени читалац не сме да изгуби из вида: демократија античке Атине није обухватала све становнике града.
Ко је имао право гласа: Ексклузивно пунолетни мушкарци са статусом атинског грађанина.
Ко је био искључен: Жене, робови и странци (метеци).
Процењује се да је само мањи део укупног становништва имао право да учествује у одлучивању. Зато би било погрешно античку демократију посматрати као непосредног претка данашњих демократских држава. Она је поставила темеље идеје да грађани могу сами управљати заједницом, али је ту идеју примењивала на много ужи круг људи.
Историјски преокрет и порука за данас
Током наредних векова жреб је постепено уступао место изборима. Како су државе постајале веће, број становника растао, а управљање постајало сложеније, све више се сматрало да јавне функције треба да добијају они који успеју да освоје поверење бирача. Избори су временом постали толико снажан симбол демократије да је готово заборављено како су њени први творци о томе размишљали.
Управо зато сваког 15. септембра, када се обележава Међународни дан демократије, вреди подсетити да демократија никада није била непроменљива идеја. Од античке Атине до савремених парламената, њени облици, правила и схватања непрестано су се мењали.
Оно што савремени свет сматра најважнијим обележјем демократије – изборе – многи Атињани посматрали су као поступак који лакше доводи најмоћније на власт. Насумично извучено име, а не победа на гласању, за њих је често било убедљивији доказ политичке једнакости. Историја тако подсећа да чак и када исте речи преживе миленијуме, њихово значење може да се промени готово до непрепознатљивости.