Данас, 15. септембра по новом календару (односно 2. септембра по старом), Српска православна црква и њени верници молитвено прослављају спомен на велике угоднике Божије и празнују чуда Свете Богородице Калушке. О житију Светог мученика Маманта, Светог Јована Постника и Светог Елеазара, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свети мученик Мамант: Одрастање у вери и страдање за Христа
Ђакон Стефан Јосиповић истиче невероватну животну причу и непоколебљиву веру овог ранохришћанског мученика чији је живот започео у најтежим могућим условима:
„Свети мученик Мамант био је пореклом из Пафлагоније и син хришћанских родитеља Теодота и Руфине, који су пострадали због вере у Христа. После њихове смрти по Божјем промислу, племенита удовица Амија спасила је новорођеног Маманта и одгајила га у својој кући.“
О његовој раној преданости вери и храбрости пред прогонитељима, ђакон Стефан додаје:
„Мамант је од детињства био веома бистар и храбар, и исповедао хришћанску веру, не стидећи се да исмева идоле. Када је имао петнаест година, цар Аврелијан је захтевао да се одрекне Христа, али је Мамант то одбио. Због тога су га мучили, палили и бацили у море.“
Оно што посебно инспирише у житију овог светитеља јесте Божанска заштита коју је уживао, о чему наш саговорник сведочи речима:
„Анђео Божји га је спасао и одвео на гору близу Кесарије. Тамо је живео у молитви и самоћи, а чак су се и дивље звери припитомљавале због његове светости. Када су га гонитељи поново пронашли, Мамант је остао веран Христу до смрти. Мученички је пострадао, а од његових моштију догодила су се многа исцељења.“
Свети Јован Посник: Пример крајњег смирења и сиромаштва
Говорећи о Светом Јовану Постнику, патријарху цариградском, ђакон Јосиповић наглашава његову скромност и духовну величину која га је, иако се томе противио, довела до највишег црквеног положаја:
„Свети Јован Постник најпре је био златар, а због своје добродетељи постао је свештеник. Још као младић добио је знак који је наговестио његову будућу велику службу. Касније је изабран за патријарха цариградског, иако у почетку није желео да прихвати ту службу.“
Наш саговорник даље објашњава како се његова светост огледала у подвижничком начину живота, али и у писаној заоставштини:
„После небеског виђења, пристао је и до краја живота је био велики испосник, молитвеник и чудотворац. Посебне су познати његови списи о покајању и исповести.“
О величини његовог смирења најбоље говори оно што је остало иза њега након овоземаљског живота. Ђакон Стефан о томе каже:
„Упокојио се 595. године. После његове смрти пронађено је да је поседовао само једну дрвену кашику, једну ланену кошуљу и једну стару одећу, што показује његово велико сиромаштво и смирење.“
Свети Елеазар: Верни чувар Завета
Осврћући се на старозаветну историју, ђакон Стефан нас подсећа и на велики значај Светог Елеазара, другог по реду првосвештеника израелског, истичући његову улогу у кључним тренуцима за изабрани народ:
„Свети Елеазар, син Аронов и други по реду првосвештеник израелски, био је помоћник Мојсијев при пребројавању народа израелског и помоћник Исуса Навина при подели земље обећане на дванаест колена.“
Заокружујући причу о овом великом праведнику, ђакон Јосиповић закључује:
„Верно је чувао ковчег завета у Силому и скончао мирно.“