Догађаји:
81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан.
533 — Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине).
1276 — Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа.
1759 — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
1788 — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД.
1814 — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД.
1882 — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
1922 — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу – 58 °C.
1923 — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
1943 — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској.
1955 — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.
1971 — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.
1989 — У Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
1991 — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
1998 — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије Муслимана, Срба и Хрвата у БиХ. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.
1999 — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
2000 — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
2001 — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.
Рођења:
1087 — Јован II Комнин, византијски цар (1118—1143). (†1143)
1819 — Клара Шуман, немачка пијанисткиња и композиторка. (†1896)
1874 — Арнолд Шенберг, аустријски композитор, теоретичар музике, педагог, писац и сликар. (†1951)
1876 — Шервуд Андерсон, амерички књижевник. (†1941)
1886 — Роберт Робинсон, енглески органски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1947). (†1975)
1887 — Лавослав Ружичка, хрватско-швајцарски научник, добитник Нобелове награде за хемију (1939). (†1976)
1903 — Клодет Колбер, француско-америчка глумица. (†1996)
1904 — Гледис Џорџ, америчка глумица. (†1954)
1916 — Роалд Дал, британски књижевник и сценариста. (†1990)
1920 — Алекса Дејовић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (†1943)
1933 — Душко Трифуновић, српски књижевник, песник и телевизијски аутор. (†2006)
1939 — Борислав Микелић, српски привредник и политичар, председник Владе Републике Српске Крајине (1994—1995). (†2018)
1944 — Жаклин Бисет, енглеска глумица.
1951 — Џин Смарт, америчка глумица.
1956 — Ђорђе Миловановић, српски фудбалер. (†2009)
1959 — Ненад Радуловић, српски музичар, најпознатији као фронтмен групе Последња игра лептира. (†1990)
1967 — Слободан Ковач, српски одбојкаш и одбојкашки тренер.
1967 — Тим Овенс, амерички музичар, најпознатији као певач група Judas Priest и Iced Earth.
1967 — Мајкл Џонсон, амерички атлетичар (спринтер).
1971 — Горан Иванишевић, хрватски тенисер и тениски тренер.
1971 — Стела Макартни, енглеска модна дизајнерка.
1973 — Фабио Канаваро, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1976 — Предраг Ранђеловић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1982 — Нене, бразилски кошаркаш.
1983 — Марко Ломић, српски фудбалер.
1985 — Никола Микић, српски фудбалер.
1987 — Цветана Пиронкова, бугарска тенисерка.
1989 — Томас Милер, немачки фудбалер.
1992 — Марко Гобељић, српски фудбалер.
1993 — Мирко Иванић, српско-црногорски фудбалер.
1993 — Најл Хоран, ирски музичар, најпознатији као члан групе One Direction.
Смрти:
531 — Кавад I, краљ Сасанидске Персије (* 449)
1506 — Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
1592 — Мишел де Монтењ, француски писац и филозоф.
1598 — Филип II Хабзбуршки, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а потом краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније.
1773 — Антон Јанша, словеначки сликар и дворски пчелар Марије Терезије. (* 1734)
1977 — Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
1978 — Младен Рамљак, југословенски фудбалски репрезентативац (1945)
1992 — Ентони Перкинс, амерички филмски глумац, добитник Оскара.
1996 — Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник. (* 1971).
1999 — Предраг Милојевић, српски новинар.
1999 — Владимир Погачић, филмски редитељ.
2014 — Милан Галић, српски фудбалер и тренер. (* 1938)
Празници и дани сећања:
1842 — Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.
1908 — Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.
Српска православна црква прославља Свете српске новомученике јасеновачке