Данас, 6. августа по новом календару (односно 24. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије. О житију Свете мученице Христине и преподобног Поликарпа, игумана печерског, говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Света мученица Христина: Од куле идола до познања једног Бога
Света мученица Христина, рођена у граду Тиру, потицала је из породице у којој је отац био градоначелник и ревносни поклоник незнабожачких богова. Отац Ђорђе истиче да је управо због њене изузетне лепоте отац одлучио да је сачува од света на веома необичан начин:
„Пошто беше изузетно лепа, отац њен хтеде да је сачува у младости њеној до њене удаје и затворио у једну кулу и ту собу у тој кули напунио свим идолима незнабожачким и подарио јој једну слушкињу.”
Иако изолована и окружена киповима којима је свакодневно сведочила немоћ, млада Христина је у себи пронашла пут ка истини. Њено срце и ум отворили су се ка Творцу посматрајући величанственост Његове творевине кроз прозор своје тамнице:
„Иако ни у чему није оскудевала, она сваки дан гледајући кроз прозор своје собе, гледала је сунце дању, месец и звезде ноћу, и увек промишљала како је могуће да има више богова, и размишљала да треба да постоји само један Бог, створтељ неба и земље.”
Њена искрена боготражитељска жеља није остала неуслишена. Свештеник Ковљен подсећа на чудесни тренутак њеног преумљења и сусрета са Божјим изаслаником који је заувек променио њен живот и улио јој храброст:
„Управо Господ Бог видећи њену веру и њено боготражитељство, посла јој анђела свога који је закрсти крстом и поучи је богопознању, и она тада постаде хришћанка. Полупа све оне идоле, што расрди њенога оца и отац је, не би ли се одрекла вере у Христа, баци на муке.”
Страдање ове светитељке било је дуго и сурово. Ни губитак оца који ју је мучио, ни тешке телесне повреде нису је могле одвојити од љубави Христове, о чему сведочи и сам крај њеног овоземаљског живота који је остао урезан у историји Цркве:
„Управо у мучењу њеном отац јој напрасно умре, и два намесника очева наставише њено мучење. На крају одсекоше јој главу и тако пострада ова света мученица у трећем веку.”
Преподобни Поликарп Печерски: Пример љубави и ревности
Поред Свете Христине, Црква се овог дана са поносом сећа и преподобног Поликарпа, игумана печерског. О његовом благочестивом животу и начину на који је управљао једном од највећих православних светиња, отац Ђорђе са великим поштовањем
каже:
„Преподобни Поликарп, игуман печерски, ревносно управљаше пун љубави Кијево-печерском лавром. Када се упокоји, нису могли да нађу никога достојног ко би њега заменио.”
О тежини губитка оваквог духовног горостаса и немерљивом значају који је он имао за целокупну монашку заједницу, најбоље сведочи необичан догађај који је уследио након његовог представљења Господу крајем дванаестог века:
„И монаси међу собом одлуче да узму једног световног свештеника, мирског свештеника Василија, да он само једно време управља манастиром. Упокојио се Свети Поликарп 1182. године.”