У првој половини XIX века Америка је још увек личила на огромну недовршену карту. Граница насељеног света померала се према западу, градови су ничући нестајали и поново се рађали, а живот је често зависио од тога ко ће брже реаговати у опасној ситуацији. У таквом свету, где су путници недељама јахали кроз дивљину, а закон каснио за колонистима, оружје није било само средство одбране већ и симбол преживљавања.
Управо у такву Америку, 19. јула 1814. године, родио се Самјуел Колт. Мало ко је тада могао претпоставити да ће син трговца из Конектиката постати човек чије ће презиме ући у историју, књижевност, филм и митологију Дивљег запада.
Легенда каже да је као шеснаестогодишњак пловио трговачким бродом ка Индији. Посматрајући механизам кормиларског точка и витла, приметио је како се делови окрећу и закључавају у прецизним интервалима. Управо ту добио је идеју о оружју са ротирајућим цилиндром који би омогућио више узастопних хитаца без поновног пуњења.
У време када су већина пиштоља и пушака могли да испале само један метак пре спорог и компликованог процеса поновног пуњења, то је била револуционарна замисао. Колт је годинама усавршавао свој изум. Године 1836. добио је патент за револвер који ће постати познат као „Колт Патерсон“, по граду Патерсону у држави Њу Џерзи где је почела производња.
Иако данас делује као да је успех био неизбежан, Колтов почетак био је далеко од бајке. Његова прва фабрика доживела је финансијски крах. Купци нису похрлили по ново оружје, а војска није показала очекивано интересовање. Многи би у том тренутку одустали. Колт није. Преживљавао је продајући друге изуме и држећи јавна предавања. Био је један од оних људи који су више веровали у будућност своје идеје него у тренутне бројке на банковном рачуну.
Срећа му се окренула током сукоба на граници са Мексиком и Тексасом. Ренџери су открили да револвер са више метака може бити огромна предност у борби. Убрзо су почеле нове наруџбине, а Колтова фабрика поново је оживела.
Колтов највећи допринос није био само револвер. Он је међу првима у великој мери применио систем стандардизованих заменљивих делова. То је значило да се оштећени део оружја могао заменити другим идентичним делом произведеним у фабрици. Данас то звучи сасвим нормално, али је у његово време представљало огроман корак ка модерној индустријској производњи.
Његова фабрика у Хартфорду постала је једно од технолошких чуда епохе. Посетиоци из Европе долазили су да виде машине које су производиле делове са до тада невиђеном прецизношћу.
На известан начин, Колт није само продавао револвере. Продавао је идеју масовне производње која ће касније обликовати читав индустријски свет. Мало је предмета који су толико обележили једну епоху као Колтов револвер. У деценијама након његове смрти, постао је неизоставан део прича о каубојима, шерифима, трагачима за златом и одметницима. Холивуд ће касније створити читав визуелни језик Дивљег запада у којем је Колтов револвер готово увек присутан.
Истовремено, његов изум отворио је и многа морална питања која прате сваку велику технолошку иновацију. Као и железница, парна машина или касније атомска енергија, револвер је био средство које је могло служити и заштити и уништењу. Технологија сама по себи није бирала страну, то су чинили људи.
Када је Самјуел Колт умро 1862. године, имао је само 47 година. Иза себе је оставио огромно индустријско царство и име које је постало препознатљиво широм света.
Данас, више од једног и по века касније, његово презиме многи препознају иако можда не знају ништа о његовом животу. То је судбина ретких проналазача: њихово име постане веће од њих самих.
Самјуел Колт није измислио оружје. Није чак ни први направио револвер. Али је успео нешто што је понекад много теже – да једну добру идеју претвори у предмет који ће променити историју. У времену када се Америка ширила преко континента, његов изум стао је у длан руке, али је оставио траг који се протегао преко читавог века.