Догађаји:
1190 — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих I Барбароса.
1456 — Отпочела турска опсада Београда.
1631 — У Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету.
1776 — На Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација независности САД. Тај дан слави се у САД као Дан независности.
1826 — У истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (1797—1801) и Томас Џеферсон (1801—09).
1903 — Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.
1926 — У Бања Луци је основан Фудбалски клуб Борац.
1941 — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора (погледај Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.). У СФРЈ се овај дан славио као Дан борца.
1943 — Под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу.
1946 — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД.
1976 — Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника.
1979 — Бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независног Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965.
1997 — Америчка васионска сонда „Патфајндер“ спуштена је на Марс.
1999 — Алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника.
2001 — У циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата.
У авионској несрећи у Сибиру погинуло је 145 људи.
Рођења:
1799 — Оскар I Шведски, шведско-норвешки краљ. (прем. 1859)
1807 — Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар. (прем. 1882)
1872 — Калвин Кулиџ, амерички политичар, 30. председник САД. (прем. 1933)
1887 — Коста Тодоровић, српски лекар инфектолог. (прем. 1975)
1910 — Роберт Кинг Мертон, амерички социолог. (прем. 2003)
1910 — Глорија Стјуарт, америчка глумица и визуелна уметница. (прем. 2010)
1926 — Алфредо ди Стефано, аргентинско-шпански фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2014)
1927 — Ђина Лолобриђида, италијанска глумица и фотографкиња. (прем. 2023)
1927 — Нил Сајмон, амерички драматург и сценариста. (прем. 2018)
1928 — Ђампјеро Бониперти, италијански фудбалер и политичар. (прем. 2021)
1931 — Стивен Бојд, северноирски глумац. (прем. 1977)
1940 — Филип Давид, српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста. (прем. 2025)
1946 — Урош Маровић, српски ватерполиста. (прем. 2014)
1951 — Славица Ђукић Дејановић, српска неуропсихијатрица и политичарка.
1952 — Алваро Урибе, колумбијски политичар, председник Колумбије (2002—2010).]
1959 — Викторија Абрил, шпанска глумица и певачица.
Смрти:
1826 — Џон Адамс, амерички председник. (рођ. 1735).
Томас Џеферсон, амерички председник. (рођ. 1743).
1831 — Џејмс Монро, амерички председник. (рођ. 1758).
1848 — Франсоа Рене Шатобријан, француски писац и дипломата. (рођ. 1768
1876 — умро Адолф Светоплук Освалд, словачки књижевник и новинар, добровољац у Српско-турском рату 1876. године
1934 — Марија Кири Склодовска, француска научница пољског порекла. (рођ. 1867).
1942 — Руди Чајавец, партизански пилот. (рођ. 1911).
1974 — Михал Бабинка, словачки књижевник из некадашње Југославије. (рођ. 1927)
2000 — Густав Херлинг-Грудзински, пољски писац. (рођ. 1919).