На данашњи дан 1956. године, Београд је направио велики корак у технолошку будућност. Поводом обележавања стогодишњице рођења великог научника Николе Тесле, емитован је први експериментални телевизијски програм у Србији и тадашњој Југославији.
Пренос је реализован из привременог студија смештеног у Институту Никола Тесла, а сигнал је емитован ка свега четрдесетак телевизијских пријемника распоређених по излозима продавница и на јавним местима широм Београда. Данас то звучи скромно, али у то време био је то прави технолошки спектакл.
Замислите сцену: лето 1956. године, већина грађана никада није видела телевизор уживо. Испред излога се окупљају десетине људи, зауставља се саобраћај, пролазници знатижељно посматрају покретне слике које стижу „кроз ваздух“.
За многе Београђане то је био први сусрет са медијем који ће у наредним деценијама променити свакодневни живот више него било који други изум.
Посебну симболику има чињеница да је телевизијска премијера организована управо у част Николе Тесле. Иако Тесла није изумео телевизију, његови радови на бежичном преносу сигнала, високофреквентним струјама и радио-технологијама поставили су темеље многих комуникационих система који су касније омогућили развој телевизије. На известан начин, први ТВ сигнал у Београду био је и омаж човеку чије су идеје обликовале електронско доба.
Мало је познато да је редован програм Телевизије Београд почео тек две године касније, 1958. године. У почетку је програм трајао свега неколико сати дневно, а телевизори су били луксуз који је могао да приушти мали број домаћинстава. Због тога су комшије често заједно гледале преносе у једној кући, а кафићи и домови културе постајали су места окупљања током важних емисија и спортских догађаја.
Још једна занимљивост говори колико је телевизија била нова појава. Током касних педесетих и раних шездесетих година продавнице електронике организовале су јавна гледања програма како би привукле купце. Телевизори су били изложени у излозима, баш као што су данас изложени најновији паметни телефони или рачунари.
Телевизија је убрзо постала централни прозор у свет. Преко ње су грађани Југославије пратили слетање човека на Месец 1969. године, велике спортске успехе, музичке фестивале и историјске политичке догађаје. За само двадесетак година пут од четрдесетак телевизора у излозима до милиона гледалаца био је потпуно завршен.
Најзанимљивија је, ипак, веза са данашњицом. Док су се 1956. године људи окупљали испред једног телевизора да би видели неколико сати програма, данас сваки паметни телефон има далеко већу технолошку моћ од читавог тадашњег телевизијског система. Програм више не чека гледаоца – гледалац бира програм када жели, на платформи коју жели и на уређају који носи у џепу.
Зато први београдски телевизијски пренос није само прича о једном техничком експерименту. То је прича о почетку медијске револуције која је за седам деценија довела до света стриминга, друштвених мрежа и садржаја доступног у сваком тренутку. А све је почело тог лета 1956. године, када су се знатижељни Београђани окупили испред излога да виде чудо које ће променити начин на који човечанство прима информације.