Сваког 7. јула милиони људи широм планете обележавају World Chocolate Day. На први поглед, делује као један од оних модерних празника насталих више из маркетинга него из традиције. Али прича о чоколади је много старија од реклама, фабрика и шарених омота.
Она почиње пре више од три хиљаде година, дубоко у тропским шумама Средње Америке. Тамо су древни народи открили плод необичног дрвета чија су зрна имала готово мистичну вредност. За цивилизације Маја и Астека какао није био посластица. Био је симбол моћи, богатства и духовности. Од њега су правили горки напитак за владаре, свештенике и ратнике. Зрна какаа служила су чак и као валута. За одређени број зрна могло се купити оружје, храна или одећа.
Када су европски морепловци у 16. веку стигли на амерички континент, нису ни слутили да ће управо тај горки напитак постати једна од најомиљенијих намирница у историји човечанства.
Први сусрет Европљана са какаом није био нарочито успешан. Напитак је био превише горак за укус људи навиклих на мед и вино. Али када су му додати шећер, ванила и цимет, догодила се права револуција. Чоколада је полако освојила шпански двор, затим Француску, Италију и остатак Европе. У почетку је била луксуз доступан само племству и богатима.
Онда је дошло индустријско доба. Током 19. века фабрике су омогућиле масовну производњу, а чоколада је први пут постала доступна обичним људима. Оно што је вековима било привилегија краљева и аристократа претворило се у свакодневно задовољство милиона.
Ипак, фасцинантно је колико је чоколада задржала своју посебну ауру. Прати нас на рођенданима, свадбама и празницима. Поклањамо је када смо заљубљени. Носимо је као знак пажње. Тражимо је када желимо утеху. Ретко која намирница успела је да постане истовремено симбол луксуза, романтике, детињства и носталгије.
Зато Светски дан чоколаде није само прослава једног слаткиша. То је подсетник на невероватно путовање које је започело у прашумама древне Америке, наставило се на краљевским дворовима Европе и завршило у готово свакој кући на свету.
Од светог напитка древних цивилизација до табле чоколаде у џепу школарца – мало која намирница је прешла тако дуг пут. А још мање њих успело је да усрећи толико људи.