Догађаји:
69 — Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.
1097 — Крсташи предвођени Боемундом Тарентским су у бици код Дорилеја поразили селџучку војску предвођену Килиџ Арсланом.
1569 — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државна заједница Пољске и Литваније.
Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
1835 — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
1866 — Штампане Прве српске поштанске марке
1867 — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Брансвик прогласиле су федералну унију Канада, која је Актом о Британској Северној Америци британског парламента добила статус доминиона.
1887 — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
1921 — На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.
Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
1946 — САД су извршиле нуклеарну пробу, на атолу Бикини у Пацифику, бацивши трећу атомску бомбу.
1960 — Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
1962 — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
1966 — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
1991 — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ.
1994 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
1997 — Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
2000 — Након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
2001 — У Аћеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Аћеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
2002 — У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке.
2003 — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
2004 — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.
2013 — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.
2016 — Српски репер Дада објавио је албум Ни на небу ни на земљи после шест година од изласка његовог првог албума.
Рођења:
1646 — Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф, математичар, физичар и дипломата. (прем. 1716)
1804 — Жорж Санд, француска књижевница. (прем. 1876)
1872 — Луј Блерио, француски инжењер и пилот. (прем. 1936)
1899 — Чарлс Лотон, енглески глумац. (прем. 1962)
1902 — Вилијам Вајлер, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 1981)
1916 — Оливија де Хевиленд, британско-америчка глумица. (прем. 2020)
1931 — Лесли Карон, француска глумица.
1934 — Сидни Полак, амерички редитељ, продуцент и глумац. (прем. 2008)
1935 — Оливер Млакар, хрватски ТВ водитељ.
1939 — Карен Блек, америчка глумица, сценаристкиња и музичарка. (прем. 2013)
1942 — Женевјев Бижо, канадска глумица.
1945 — Деби Хари, америчка музичарка, модел и глумица.
1946 — Слободан Сантрач, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2016)
1947 — Гаетано Тијене, италијански кардиолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности.
1952 — Ден Акројд, канадски глумац, комичар, продуцент, сценариста и музичар.
1953 — Јадранка Косор, хрватска политичарка, новинарка, премијерка Хрватске (2009—2011).
1955 — Владимир Петровић Пижон, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1961 — Дајана, принцеза од Велса, прва супруга Чарлса, принца од Велса, најстаријег сина и наследника краљице Елизабете II. (прем. 1997)
1961 — Карл Луис, амерички атлетичар.
1961 — Горан Петровић, српски књижевник и академик. (прем. 2024)
1962 — Андре Брауер, амерички глумац. (прем. 2023)
1967 — Памела Андерсон, канадско-америчка глумица и модел.
1968 — Жорди Мола, шпански глумац.
1970 — Тајчи, хрватска музичарка.
1971 — Миси Елиот, америчка музичарка, музичка продуценткиња и плесачица.
1971 — Џулијана Николсон, америчка глумица.
1971 — Мелиса Питерман, америчка глумица.
1975 — Суфјан Стивенс, амерички музичар.
1976 — Патрик Клајверт, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
1976 — Руд ван Нистелрој, холандски фудбалер и фудбалски тренер.
1976 — Горан Николић, црногорски кошаркаш.
1977 — Лив Тајлер, америчка глумица и модел.
1982 — Хилари Бартон, америчка глумица
Смрти:
1839 — Махмуд II, османски султан. (рођ. 1789)
1853 — Бранко Радичевић, велики српски песник. (рођ. 1824)
1860 — Чарлс Гудјир, амерички индустријалац. (рођ. 1800)
1876 — Михаил Бакуњин, руски револуционар анархист. (рођ. 1814)
1881 — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (рођ. 1817).
1896 — Херијет Бичер Стоу, америчка књижевница. (рођ. 1811)
1928 — Вјекослав Клаић, хрватски историчар и писац. (рођ. 1848)
1971 — Вилијам Лоренс Браг, британски физичар и рендгенски кристалограф. (рођ. 1890)
1974 — Хуан Доминго Перон, аргентински генерал и политичар. (рођ. 1895)
1996 — Стив Тешич, амерички писац, драматург и сценариста, добитник Оскара за оригинални сценарио 1979. године (рођ. 1942)
1999 — Џошуа Нкомо, јужнородезијски политичар. (рођ. 1917)
2001 — Николај Генадијевич Басов, совјетски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1922)
2008 — Дејан Медаковић, академик, бивши председник САНУ (1999—2003) (рођ. 1922)