Данас, 27. јуна по новом календару (односно 14. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из историје хришћанства. О житијима Светог пророка Јелисеја, Светог Методија патријарха цариградског, Светог Јована митрополита евхаитског и преподобног Нифонта, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети пророк Јелисеј: Чудотворац и наследник пророка Илије
Свети пророк Јелисеј заузима једно од најзначајнијих места међу старозаветним пророцима. Отац Ђорђе истиче да је он живео чак девет стотина година пре доласка Господа Исуса Христа и да је био директан следбеник и ученик Светог пророка Илије, чији је благодатни дар наследио:
„Када Господ Бог узе Светога пророка Илију, рече Господ Светом пророку Илији да за наследника оставља Светога Јелисеја пророка. И тада скиде огртач са себе Свети пророк Илија и баци га Јелисеју и управо благодат Божија почиваше на овоме плашту као на оном штапу који је Господ Бог дао Мојсију и Арону.“
Свештеник Ковљен посебно наглашава да је овај пророк за живота чинио велика и славна дела која сведоче о сили Божијој кроз њега:
„Многа чуда учинио је Свети пророк Јелисеј. Васкрсао је сина неке удовице, умножавао хлебове, житнице, раздвојио воду као пророк Мојсије. Једном приликом ослепео је стотину војника да би Јевреји победили у боју.“
Свој овоземаљски пут завршио је мирно, а како отац Ђорђе закључује, велики угодник Божији „представио се у дубокој старости и преселио у Царство Небеско.“
Свети Методије патријарх цариградски: Неустрашиви бранитељ икона
Црква данас прославља и великог исповедника православне вере, Светог Методија, родом са Сицилије. Након завршетка школовања замонашио се и касније био у служби патријарха Никифора. Свештеник детаљно објашњава његово страдање због одбране светиња у тешким временима за Цркву:
„У време иконоборачке јереси, бацише га у тамницу јер је бранио иконе и поштовање икона и бранио православну веру. Заточен био са два разбојника, са којима се молио Господу Богу и проводио у разним богоугодним причама.“
Након што је ослобођен у време благочестиве царице Теодоре и њеног сина Михаила, изабран је за патријарха. Отац Ђорђе подсећа да је он написао канон Светим иконама који се чита прве седмице часног поста, али и да је претрпео страшне клевете од стране јеретика:
„Јеретици пошто нису могли да га победе, платише неку жену да га оптужи како има нечисте радње са њом. Он бранећи се на суду, није знао како друкчије да се одбрани већ у једном моменту скине се наг пред судијама и показа своје измучено од поста и подвига тело. И тада сви видеше да није крив и покаја се и она жена и признаде да је плаћена да лажно оптужи овога Светога Методија.“
Након што га је суд ослободио, остао је на светом трону и мирно се упокојио 846. године.
Свети Јован митрополит евхаитски: Помиритељ и писац акатиста
Говорећи о Светом Јовану митрополиту евхаитском, отац Ђорђе нас подсећа на његову кључну улогу у решавању историјског спора око значаја Света три јерарха, који је својевремено уносио немир међу вернике:
„Ово је митрополит коме су се јавили Света три јерарха, Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоусти, и управо они су објавили овом светом човеку да су они једнаки пред Богом и да ниједан ни други није већи или мањи међу њима.“
Поред овог чудесног виђења и помиритељске мисије, свештеник истиче његов немерљив допринос црквеном богослужењу и молитвеном правилу:
„Овај светитељ написао је акатисте Светом Исусу Сладчајшем и Светом анђелу хранитељу.“
Свој овоземаљски живот овај светитељ завршио је мирно 1100. године.
Преподобни Нифонт: Чудотворац са Свете Горе
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на живот Преподобног Нифонта, рођеног у селу Лукову од оца свештеника, који је још од младости тежио подвигу и отишао на Свету Гору. Његов строги пост био је повод за неразумевање чак и међу братијом:
„Није јео хлеба већ траву и корење и неки га монаси завидивци оптужише да мрзи на хлеб, а управо лако се ослободи од ове оптужбе. Подвизавао се у пештери Светог Петра Атонског и у пустињи Свете Ане.“
Због његове искрене вере и строгог монашког живота, како отац Ђорђе наводи, Господ га је обдарио посебним благодатним даровима за помоћ људима:
„Бог му дао чудотворство и многе исцељивао. Прорече да ће умрети у Петровском посту и испуни се то његово пророчанство.“
Овај велики угодник Божији и атонски подвижник предао је своју душу Господу 1330. године.