Када се 27. јуна 1987. године у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” у Београду зачуо плач новорођеног дечака, то није био само срећан крај једне дуге породичне драме, већ и преломни тренутак за југословенску медицину.
Милош Трајковић је ушао у историју као прва „беба из епрувете” на просторима Србије и тадашње СФРЈ, тачно девет година након што је у Великој Британији рођена Луиза Браун, прво ВТО дете на свету.
Четрнаест година чекања и друштвени баук
Иза научног успеха стајала је лична, дубока и тешка прича породице Трајковић из Врања. Мајка Славица и отац заједно су водили битку са стерилитетом пуних 14 година. Пре него што је Милош дошао на свет, Славица је прошла кроз огромне физичке и емотивне напоре, укључујући и три изгубљене трудноће.
У то време, методе потпомогнуте репродукције биле су потпуни новитет у свету, а у патријархалној средини јужне Србије — апсолутни баук. Како је Славица касније сведочила у ретким медијским иступима, комшије и родбина су је сажаљевали, а када је одлучила да оде у Београд на тада експериментални захват, људи у њеном окружењу су се буквално крстили. Процес је захтевао огромну жртву: Славица је провела девет и по месеци лежећи у болничкој соби у Београду, под строгим надзором лекара.
Иако се у јавности често помињу различита имена због каснијих превирања у здравству, кључну улогу у овом историјском захвату и вођењу ризичне трудноће имао је др Миленко Пророчић, који је све време пратио Славицу и на крају извршио порођај царским резом (три недеље пре термина). Подвиг је остварен у тадашњим југословенским медицинским условима, који су економски већ почели да каскају за Западом, што успех београдских ембриолога и гинеколога чини још значајнијим.
Откриће тајне у четвртом разреду
Милош је одрастао као потпуно обичан дечак у Врању, несвестан терета који његово име носи. Када је био у четвртом разреду основне школе, претурајући по кући, случајно је пронашао кутију са старим, већ пожутелим новинским чланцима и насловним странама на којима је била његова слика са великим насловима о „беби из епрувете”.
Збуњен и уплашен, у сузама је отишао код мајке да је пита „чије је он заправо дете” и да ли је усвојен. Тек тада су му родитељи на једноставан начин објаснили кроз какву су медицинску револуцију прошли да би га добили.
Где је Милош данас?
Милош Трајковић данас је одрастао, породичан човек који живи ван светла рефлектора, али повремено иступи у јавност како би разбио предрасуде које и даље постоје око ВТО.
Милош се оженио Марином, девојком из Смедерева која је у Врање дошла због студија. Дуго га је, како признаје, пратио потајни страх да ли ће чињеница да је зачет вештачким путем утицати на његову сопствену плодност. Међутим, природа је дала најлепши одговор. Милош је данас отац троје деце, а сви његови потомци зачети су потпуно природним путем.
Данас, у ери када Србија и свет финансирају бројне покушаје вантелесне оплодње и када је то постала стандардна медицинска пракса која је донела милионе беба свету, Милош Трајковић и његова храбра мајка Славица стоје на самом почетку те приче на Балкану – као живи доказ да наука у служби љубави побеђује предрасуде.