Данас, 19. јуна по новом календару (односно 6. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља успомену на велике угоднике Божије који су својим животом, подвигом и мученичком крвљу посведочили веру у Христа. О житију и значају Преподобног Висариона, Преподобног Илариона Новог, као и о страдању Светих мученица Архелаје, Текле и Сузане, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни Висарион: Неукаљана ризница духовног живота
Преподобни Висарион заузима посебно место међу древним подвижницима, а отац Ђорђе наглашава његову рану посвећеност Богу и чистоту његове душе:
„Преподобни Висарион предао се још рано духовном животу и, како кажу, не укаља душу своју и духовну ризницу своју у коју се обуче светим крштењем.“
Његов духовни пут био је испуњен учењем од највећих духовних ауторитета тог времена, али и непрестаном борбом против телесних искушења кроз строги подвиг.
„Посетио је Светог Јерасима Јорданског и слушао Светог Исидора Пелусиота. Тело своје побеђивао је великим постом и молитвом, имао је стални дар чудотворства, а упокојио се 466. године“, објашњава свештеник Ковљен.
Преподобни Иларион Нови: Неустрашиви исповедник у време иконоборства
Следећи велики светитељ кога данас прослављамо јесте Преподобни Иларион Нови, игуман далматске обитељи у Цариграду. Отац Ђорђе истиче да се Свети Иларион угледао на велике узоре, али и да је претрпео огромна страдања због одбране светих икона:
„Преподобни Иларион Нови, игуман далматског манастира у Цариграду, угледао се на свога учитеља Григорија Декаполита и Илариона Великога. У време иконоборства много је пострадао од иконоборног цара Лава, а по смрти царевој би пуштен из тамнице, али је опет од иконобораца много пострадао, све до царице Теодоре правоверне.“
Као награду за своју непоколебљиву веру и трпљење, Свети Иларион је од Бога добио посебне духовне дарове.
„Био је видовит и прозорљив. Видео је анђеле Божије како носе душу Светога Теодора Студита на небо, а упокојио се 845. године“, наводи свештеник.
Свете мученице Архелаја, Текла и Сузана: Чистота и храброст пред џелатима
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на потресно страдање три свете девојке – Архелаје, Текле и Сузане, које су своју веру запечатиле мученичком смрћу крајем 3. века. Отац Ђорђе описује њихов бег од прогона и посвећеност исцељивању ближњих:
„Преподобне мученице Архелаја, Текла и Сузана, монахиње чисте и девствене, прво живеше у Риму. Али када поче гоњење хришћана, оне побегоше и настанише се у Кампанију. Али свети живот њихов није био сакривен од очију народа, већ многи људи хитаху код њих и оне молитвом исцељиваху разне болести.“
Њихова чуда и праведан живот привукли су пажњу незнабожаца, што је довело до њиховог хапшења и стравичних мука које су хришћански храбро поднеле.
„На крају би ухваћене и мучене од незнабожаца – бијене, поливане врелом смолом и посечене мачем. А кажу, при посечењу мачем јави се анђео Господњи, стане испред њих да се џелати поплашише. А оне охрабрише џелате, рекавши да им анђео неће ништа, и пострадаше чесно 293. године“, закључује свештеник Ђорђе Ковљен.
