Када је 5. јула 1996. године на једној фарми у Шкотској на свет дошло јагње по имену Доли, нико ван уског круга научника није знао да је рођено створење које ће убрзо постати једна од најпознатијих животиња у историји науке. На први поглед није се разликовала од милиона других оваца. Имала је бело руно, мирну нарав и живот типичан за домаћу овцу. Али њено порекло било је нешто што је деценијама припадало свету научне фантастике.
Доли је постала први сисар успешно клониран из одрасле телесне ћелије, што је представљало један од највећих научних продора двадесетог века.
Вест је објављена тек 22. фебруара 1997. године, када је научни часопис Nature представио резултате истраживања. Тада је уследио прави светски потрес. Насловне стране новина од Токија до Њујорка постављале су исто питање: ако је могуће клонирати овцу, да ли ће једног дана бити могуће клонирати и човека?
Иза овог подухвата стајао је тим научника из Roslin Institute код Единбурга. Најчешће се помињу имена Ian Wilmut и Keith Campbell, али је у пројекту учествовао читав тим истраживача који је годинама радио на разумевању развоја ћелија.
Оно што је Доли учинило посебном није само чињеница да је била клон, већ начин на који је настала. До тада су научници већ успевали да клонирају ембрионе у раној фази развоја. Међутим, владало је уверење да одрасле ћелије, једном када се специјализују, више не могу бити „враћене уназад“. Веровало се да ћелија коже, мишића или млечне жлезде заувек остаје оно што јесте.
Шкотски истраживачи доказали су супротно. Они су узели ћелију млечне жлезде одрасле овце, уклонили јој генетски материјал из неоплођене јајне ћелије друге овце и затим у њу убацили једро одрасле ћелије. После низа лабораторијских поступака ембрион је имплантиран у сурогат-мајку. Резултат је било рођење Доли – животиње која је генетски била готово идентична овци од које је потекла првобитна ћелија.
По томе је и добила име. Пошто је изворна ћелија узета из млечне жлезде, истраживачи су се нашалили и новорођено јагње назвали по америчкој кантри звезди Dolly Parton, познатој по свом бујном попрсју. Шала из лабораторије касније је ушла у историју науке.
Мање је познато колико је читав поступак био тежак. Да би добили једну успешну Доли, научници су морали да прођу кроз огроман број неуспелих покушаја. Од 277 реконструисаних јајних ћелија настало је само 29 ембриона способних за даљи развој, а на крају је само једна трудноћа довела до рођења здравог јагњета. Доли је, у буквалном смислу речи, била једна успешна прича настала из стотина неуспеха.
Реакције јавности биле су мешавина дивљења и страха. Док су једни славили тријумф биологије, други су упозоравали на етичке опасности. Верски лидери, филозофи, политичари и научници започели су глобалну расправу о границама људског мешања у природу. Поједине новине су већ тада објављивале фотомонтаже „клонираних људи“, а холивудски сценаристи добили су нову инспирацију за филмове о генетском инжењерингу.
Занимљиво је да сама Доли није живела у неком строго тајном научном комплексу. Постала је права медијска звезда. Посећивали су је новинари, телевизијске екипе, политичари и туристи. Фотографије овце са коврџавим белим руном обишле су свет, а њено име постало је синоним за клонирање.
Током живота донела је на свет шест јагњади природним путем, што је био важан доказ да је репродуктивно потпуно способна. То је додатно ојачало уверење да клониране животиње могу да живе релативно нормално.
Ипак, појавиле су се и контроверзе. Када је код Доли релативно рано дијагностикован артритис, појавиле су се сумње да клониране животиње старе брже од уобичајених. Посебно су пажњу привукла истраживања теломера – структура на крајевима хромозома које се повезују са старењем. Пошто је Доли настала из ћелије одрасле животиње, научници су се питали да ли је на неки начин „рођена старија“. Каснија истраживања донела су сложенију слику и показала да процес није тако једноставан како се у почетку мислило.
Доли је угинула 2003. године, у шестој години живота, након што јој је откривена прогресивна болест плућа. Иако је просечан животни век неких оваца дужи, научници нису пронашли убедљив доказ да је њена смрт била директна последица клонирања.
Данас се њено препарирано тело налази у National Museum of Scotland, где је један од најпосећенијих експоната. Посетиоци који пролазе поред стаклене витрине не гледају само једну овцу. Гледају симбол тренутка када је наука показала да се зрела ћелија може „ресетовати“ и поново покренути живот.
Од Долиног рођења клониране су десетине врста животиња – краве, свиње, мишеви, мачке, пси, коњи, па чак и угрожене врсте. Али ниједно од тих достигнућа није изазвало исти одјек као оно јулско јагње из Шкотске. Јер Доли није била само научни експеримент. Она је постала прекретница која је човечанству показала да су границе могућег често много даље него што смо дотад веровали.