Догађаји:
1397 — Данска краљица Маргарета I ујединила Данску, Шведску и Норвешку у Калмарску Унију.
1579 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом.
1665 — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португалије.
1775 — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила.
1789 — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.
1843 — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва.
1848 — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу.
1867 — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу.
1925 — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља.
1930 — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама.
1940 — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
1940 — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа.
1944 — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.
1947 — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму.
1950 — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.
1953 — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој.
1963 — Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама.
1967 — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе.
1971 — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972.
1972 — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у канцеларије Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију.
1982 — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва.
1988 — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића.
1990 — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено.
1991 — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
1992 — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва.
1993 — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
1997 — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији.
1999 — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију.
2001 — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске.
2002 — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999.
– Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година.
2007 — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.
Рођења:
1682 — Карл XII Шведски, шведски краљ (1697—1718). (прем. 1718)
1818 — Шарл Гуно, француски композитор. (прем. 1893)
1882 — Игор Стравински, руски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1971)
1920 — Сецуко Хара, јапанска глумица. (прем. 2015)
1929 — Тигран Петросјан, јерменски шахиста. (прем. 1984)
1930 — Војислав Лубарда, српски књижевник. (прем. 2013)
1936 — Кен Лоуч, енглески редитељ и сценариста.
1945 — Еди Меркс, белгијски бициклиста.
1950 — Антонио Коломбо, италијански интервентни кардиолог, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности.
1953 — Веља Павловић, српски новинар и ТВ водитељ. (прем. 2022)
1960 — Марина Рајевић Савић, српска новинарка и ТВ водитељка.
1960 — Томас Хејден Черч, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста.
1961 — Бранко Дамљановић, српски шахиста.
1963 — Грег Кинир, амерички глумац.
1966 — Џејсон Патрик, амерички глумац.
1967 — Зињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
1968 — Славиша Копривица, српски кошаркаш.
1980 — Винус Вилијамс, америчка тенисерка.
1983 — Ли Рајан, енглески музичар и глумац, најпознатији као члан групе Blue.
Смрти:
1696 — Јан III Собјески, пољски краљ.
1719 — Џозеф Адисон, енглески писац и политичар.
1738 — Сава Владиславић Рагузински, српски политичар и путописац.
1994 — др Бранко Петрановић, српски правник и историчар.
Празници и дани сећања:
Светски дан борбе против дезертификације и суше