Српска православна црква 31. маја по старом, односно 13. јуна по новом календару, прославља светог апостола Јерму, светог мученика Ермија и светог мученика философа. О животу, страдању и подвизима ових светитеља, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети апостол Јерма и књига „Пастир”
Говорећи о светом апостолу Јерми, свештеник Ковљен нас подсећа да је он био „један од седамдесеторице апостола, кога помиње и Свети апостол Павле”. Овај светитељ је оставио велики траг написавши поучну књигу „Пастир”, и то „према откровењу анђела који му се јавио”. Отац Ђорђе истиче његову животну причу објашњавајући да Јерма „беше богат човек али због грехова својих синова осиромашио”.
Након тога, како свештеник наводи, анђео му се јавио и рекао „да га је послао Господ Бог да га прати читавог живота Јерминог”. Том приликом, анђео му је предао „12 заповести по којима сваки човек треба да се влада”. Свештеник Ковљен детаљно и опширно цитира ове важне смернице, наглашавајући да према њима сваки човек треба „веровати у Бога, живети у простоти, чедности и љубави”, као и „љубити истину, избегавати лаж”. Такође, саветује да треба „чувати целомудрије”, те „учити се трпљењу и великодушности, а знати да сваки човек има анђела и демона који га прате”. Свештеник наставља да наводи анђеоске поуке у којима се истиче да се човек треба „богатити се Богом и бојати се Бога, а не бојати се ђавола”, те „чинити добро и уклањати се од зла”. Сваки верник, подсећа Ковљен речима из видеа, треба „молити се Богу из дубине душе и надати се у дубини душе да ће молитва бити испуњена”. На крају, свештеник додаје да се човек мора „чувати од сваке туге”, обавезно „испитивати пророчанства и размишљати да ли је пророчанство право или лажно”, те се строго „чувати од сваке зле жеље”.
Страдање светог мученика Ермија
Осврћући се на живот светог мученика Ермија, отац Ђорђе га описује као човека који је „као старац дочекао пензију што би рекли у војсци царској”. Међутим, када је отворено стао уз Христа и када „исповеди хришћанску веру, ухватише га и дадоше на мучење”.
Свештеник врло живописно и детаљно описује његово сурово страдање пред мучитељима: „Прво му избише зубе, а потом одераше кожу са лица”. Након ових страшних мука догодило се чудо. Како наводи Ковљен, „неки жрец незнабожачки да отров да испије, а он од отрова не умре већ оста жив”. Видевши да Божја благодат штити старца од сигурне смрти, дошло је до преокрета у срцу самог тровача. Када је жрец то видео, он „исповеди веру у Христа и њега посекоше”. Свети Ермије је, подсећа свештеник на самом крају овог житија, „скончао свој мученички живот тако што су га ослепили и посечен би 166. године”.
Подвиг светог мученика философа
Трећи светитељ којег Црква прославља овог дана јесте свети мученик философ, који је био „родом из Александрије”. Како наводи отац Ђорђе, он „не хте се одрећи Господа Исуса Христа, би љуто мучен”.
Када су мучитељи схватили да га физичким болом не могу одвратити од његових дубоких уверења и вере, сковали су подли и лукав план. Свештеник објашњава да су одлучили „да га оскврне тако што га везаше за један душек нага и доведоше једну развратницу како би га на блуд навела”. У том тренутку највећег искушења, овај Божији угодник показује невероватну снагу воље и спремност на жртву. Свештеник Ковљен описује тај радикални чин очувања душевне и телесне чистоте речима: „Он хтедећи да се ослободи тога, прегризе свој језик и испљуну у ону жену, а она побеже”. Након овог узвишеног дела којим је сачувао своје целомудрије, свети мученик философ је страдао тако што га „посекоше мачем 252. године”.