Догађаји:
1793 — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора.
1809 — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута.
1859 — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону.
1889 — Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џонстаун.
1902 — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура.
1910 — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона.
1916 — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем.
1924 — Кина је признала СССР.
1931 — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи.
1938 — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC.
1939 — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску.
1961 — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.
1970 — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе.
1991 — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат.
1992 — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саучешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.
1996 — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.
1997 — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству.
2001 — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата.
2003 — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године.
2004 — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому.
2011 — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.
2012 — Томислав Николић инаугурисан за председника Србије.
2017 — Александар Вучић инаугурисан за председника Србије.
Рођења:
1773 — Лудвиг Тик, немачки књижевник и преводилац. (прем. 1853)
1819 — Волт Витман, амерички песник, есејиста и новинар. (прем. 1892)
1908 — Дон Амичи, амерички глумац и комичар. (прем. 1993)
1922 — Денхолм Елиот, британски глумац. (прем. 1992)
1924 — Ида Прести, француска гитаристкиња класичне музике. (прем. 1967)
1929 — Љуба Тадић, српски глумац. (прем. 2005)
1930 — Клинт Иствуд, амерички глумац, редитељ, продуцент, музичар и политичар.
1931 — Џон Роберт Шрифер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1972). (прем. 2019)
1934 — Рада Ђуричин, српска глумица. (прем. 2024)
1940 — Јован Јовановић, српски редитељ, сценариста, монтажер и теоретичар филма (прем. 2022)
1945 — Рајнер Вернер Фасбиндер, немачки редитељ,сценариста и глумац (прем. 1982)
1949 — Том Беренџер, амерички глумац.
1963 — Виктор Орбан, мађарски политичар, 56. премијер Мађарске.
1968 — Александар Маџар, српски пијаниста.
1969 — Симоне Пјаниђани, италијански кошаркашки тренер.
1970 — Паоло Сорентино, италијански редитељ, сценариста и књижевник.
1972 — Никола Лончар, српско-шпански кошаркаш.
1974 — Југослав Васовић, српски ватерполиста.
1976 — Колин Фарел, ирски глумац.
1984 — Нејт Робинсон, амерички кошаркаш.
1984 — Милорад Чавић, српски пливач.
1985 — Јан Вујукас, грчки кошаркаш.
1986 — Томас Фибел, француски фудбалер.
Смрти:
455 — Петроније Максим, западноримски цар. (* отприлике 386)
1594 — Јакопо Тинторето, италијански сликар. (* 1518)
1740 — Фридрих Вилхелм I, пруски краљ. (* 1688)
1809 — Стеван Синђелић, српски војвода. (* 1770/1771)
1809 — Јозеф Хајдн, аустријски композитор. (* 1732)
1832 — Еварист Галоа је био француски математичар. (* 1811)[35]
1854 — Ватрослав Лисински хрватски композитор. (* 1819)
1953 — Владимир Татлин руски архитекта и сликар конструктивиста. (* 1885)
1960 — Валтер Функ, немачки нацистички економиста, политичар и ратни злочинац. (* 1890)
1962 — Адолф Ајхман, шеф Гестапоа и немачки ратни злочинац. (* 1906)
1986 — Џејмс Рејнвотер, амерички физичар.
1996 — Тимоти Лири, амерички психолог и популарни писац. (* 1920)
1999 — Давор Дујмовић, глумац. (* 1969)
2000 — Петар Младенов, председник Бугарске. (* 1936)
2006 — Рејмонд Дејвис мл., амерички физичар и хемичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1914)
Празници и дани сећања:
Светски дан борбе против пушења