Редакција портала Нова Пазова Уживо доноси вам осврт на светитеље које Српска православна црква данас обележава. Према старом календару 18. маја, односно 31. маја по новом, Црква се сећа Светог мученика Теодота, седам девојака мученица, као и светих мученика Петра, Дионисија, Андреја, Павла, Христине, Ираклија, Павлина и Венедима. О њиховим животима, подвизима и страдањима, детаљно смо разговарали са свештеником Ђорђем Ковљеном, чије речи вам преносимо у целости.
Фото: Нова Пазова Уживо
Тајни заштитник хришћана: Свети мученик Теодот и седам девица мученица
Говорећи о Светом мученику Теодоту, отац Ђорђе истиче његов специфичан начин живота, напомињући да је његов свакодневни посао заправо био само покриће за племенита дела и спашавање верника.
„Теодот беше ожењен, имађаше крчму у Анкири. Са својом женом живљаше као са својом сестром, хришћански и подвизавајући се. Крчму је држао како би помагао хришћанима, као неки параван што би данас рекли. Сваки хришћанин који би дошао, налазио је уточиште управо у том његовом дому.“
Његова посвећеност вери није се завршавала само на пружању сигурног крова над главом. Свештеник објашњава како је Теодот ризиковао сопствени живот да би одао почаст онима који су страдали:
„Дању је радио, а ноћу је обилазио разна места тражећи свете мученике да би их што часније сахранио. Једном приликом јави му се мученица Текуса, страдала са својих шест другарица (Александра, Клавдија, Фаина, Ефрасија, Матрона и Јулија), и рече да оде до језера, да извади њихова часна тела и да их сахрани.“
Међутим, његов чин милосрђа довео је до његовог коначног страдања због људске издаје:
„Он поведе једног свог пријатеља и заједно извадише тела ових светих мученица и часно сахранише. Али тај пријатељ убрзо издаде Теодота и овога ухватише, осудише на муке и посечен би 303. године.“
Свети мученици Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина
Осврћући се на страдање ове групе светитеља, свештеник Ковљен описује различитост њиховог порекла, али и јединство у вери због које су положили своје животе 250. године.
„Петар диван младић, Дионисије муж угледни, Андреј и Павле војници и Христина девица – сви страдаше часно за Христа.“
Отац Ђорђе се дотакао и једног трагичног примера слабости, подсећајући на судбину њиховог пријатеља који није успео да издржи терете мучења:
„Ал’ неки Никомах, пријатељ њихов који је примио муке, није могао да истрпи већ се одрече Христа. И када га пустише мучитељи, он полуде и сам себи поче да једе своје тело.“
Свети мученици Ираклије, Павлин и Венедим
На крају, свештеник Ковљен је подсетио и на мучеништво тројице Атињана, чија је судбина такође везана за овај датум. Описујући њихово страдање, он кратко, али снажно наводи:
„Свети мученици Ираклије, Павлин и Венедим, сви Атињани, пострадаше у време цара Декија, сажежени у пећи огњеној.“
