Када кажемо да неко има „око соколово”, обично мислимо на добар вид, али у свету природе то је потцењивање. Соколови су биолошке машине изграђене око једног јединог циља: да уоче плен са огромне висине и прецизно га погоде при брзинама које су веће од оних које постижу спортски аутомобили.
Најпознатији међу њима, сиви соко, држи титулу најбржег живог бића на Земљи, а сваки део његовог тела је дизајниран да подржи ту нестварну брзину.
Биолошки телескоп у глави
Око сокола је вероватно најсавршенији орган за вид који је еволуција икада произвела. Док ми људи имамо једну централну тачку за јасан вид у оку, соколови имају две. То им омогућава да истовремено виде широко поље испред себе и да зумирају одређени детаљ. Истраживач др Вилијам Хобсон је током својих студија осамдесетих година прошлог века утврдио да соко може да види малу птицу у лету са удаљености веће од три километра. Да ми имамо такав вид, могли бисмо да читамо новине које неко држи на другом крају фудбалског стадиона. Такође, они виде УВ светлост, што им помаже да уоче трагове које плен оставља на земљи.
Пад који пробија звучни зид
Права магија почиње када соко уочи плен и крене у напад. Он се не заукава машући крилима, већ се склопи у облик сузе и буквално пада са неба. Овај маневар се назива „пикирање”.
Године 1999. забележен је сиви соко који је током оваквог пада достигао брзину од 389 километара на час. При тој брзини, ваздушни притисак би обичним плућима поцепао капиларе, али соко има посебне коштане израслине у ноздрвама које усмеравају ваздух и омогућавају му да дише без проблема.
Ударац који ломи кости
Лов сокола није борба прса у прса, већ прецизан судар. Он не хвата плен канџама при највећој брзини, јер би тај удар могао да поломи и његове ноге. Уместо тога, соко пролеће поред плена и удара га скупљеним канџама, попут песнице.
Снага тог ударца је толика да плен често бива усмрћен моментално, пре него што уопште схвати шта га је погодило. Тек када плен почне да пада, соко се окреће у ваздуху, хвата га и односи на сигурно место.
Соколарство и веза са човеком
Људи су ову фасцинантну птицу препознали још пре неколико хиљада година. Соколарство, вештина лова помоћу сокола, потиче из степа Централне Азије и старо је преко 4000 година. Птица и човек у овом односу нису господар и слуга, већ партнери. Соко је сувише поносан да би био кућни љубимац, он остаје са соколаром само док постоји међусобно поверење. Ова традиција је толико важна да је УНЕСКО 2010. године уврстио соколарство на листу светске нематеријалне културне баштине, као признање овој нераскидивој вези између две потпуно различите врсте.