Догађаји:
1521 — Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који је предводио експедицију на првом путовању око света.
1830 — Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама.
1909 — Група „Младотурци“ оборила са власти турског султана Абдула Хамида.
1945 — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.
1956 — Роки Марчано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој“ категорији.
1961 — Сијера Леоне стекла независност од Велике Британије.
1992 — По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, која је трајала непуних 11 година. СРЈ проглашена на основу Устава донетог истог дана. Посланици у Савезном већу Скупштине СФРЈ претходно усвојили Декларацију о стварању СРЈ.
1997 — У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-железнички мост на свету, који је повезао град са новим аеродромом.
1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено.
2001 — Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере.
2003 — На председничким изборима у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти.
2015 — Припадник вахабијског покрета уз поклич „Алаху екбер“ напао полицијску станицу у Зворнику. У размени ватре један полицајац убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.
Рођења:
1791 — Семјуел Морзе, амерички проналазач и сликар, познат као изумитељ телеграфа и Морзеове азбуке. (прем. 1872)
1822 — Јулисис Симпсон Грант, амерички генерал и политичар, 18. председник САД. (прем. 1885)
1932 — Анук Еме, француска глумица. (прем. 2024)
1932 — Душан Јанићијевић, српски глумац. (прем. 2011)
1935 — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2012)
1937 — Сенди Денис, америчка глумица. (прем. 1992)
1942 — Зоран Мароевић, српски кошаркаш. (прем. 2019)
1944 — Хари Стевенс, холандски бициклиста.
1952 — Џорџ Гервин, амерички кошаркаш.
1966 — Мет Ривс, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
1967 — Горан Богдановић, српски фудбалер.
1969 — Слободан Каличанин, српски кошаркаш.
1971 — Артурас Карнишовас, литвански кошаркаш.
1973 — Сања Малетић, српска певачица.
1976 — Сали Хокинс, енглеска глумица.
1981 — Сенди Мелинг, немачка певачица и глумица, најпознатија као чланица групе No Angels.
1982 — Иван Станковић, српски рукометаш.
1985 — Орасио Зебаљос, аргентински тенисер.
1986 — Џена Колман, енглеска глумица.
1986 — Динара Сафина, руска тенисерка.
1986 — Елена Ристеска, македонска певачица.
1988 — Лизо, америчка музичарка и глумица.
1991 — Лара Гут Бехрами, швајцарска алпска скијашица.
1995 — Ник Кириос, аустралијски тенисер.
Смрти
1521 — Фердинанд Магелан, португалски морепловац. (рођ. 1480)
1915 — Александар Николајевич Скрјабин, руски композитор и пијаниста.
1929 — Степан-Степа Степановић, српски војвода. (рођ. 1856)
1937 — Антонио Грамши, италијански револуционар, оснивач Комунистичке партије Италије.
1938 — Едмунд Хусерл, немачки филозоф јеврејског порекла, оснивач феноменологије.
1972 — Кваме Нкрума, први премијер и председник Гане.
1999 — Тибор Церна, југословенски војник. (рођ. 1978)
2014 — Вујадин Бошков, бивши српски фудбалер и фудбалски тренер. (рођ. 1931)
Међународни празници:
Светски дан дизајна