Догађаји:
1512 — Турски султан Селим I ступио на престо.
1644 — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг.
1792 — Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је „Марсељезу“, која је касније постала химна Француске.
1792 — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина.
1859 — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса.
1915 — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату.
1920 — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса.
1999 — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву.
Рођења:
1874 — Гуљелмо Маркони, италијански инжењер и физичар, један од изумитеља радија, добитник Нобелове награде за физику (1909). (прем. 1937)
1833 — Марко Миљанов, српско-црногорски књижевник и војсковођа. (прем. 1901)
1903 — Андреј Колмогоров, руски математичар. (прем. 1987)
1917 — Ела Фицџералд, америчка џез певачица. (прем. 1996)[1]
1927 — Корин Тељадо, шпанска списатељица. (прем. 2009)
Смрти:
1472 — Леонбатиста Алберти, италијански сликар (рођ. 1404)
1595 — Торквато Тасо, италијански песник (рођ. 1544)
1744 — Андерс Целзијус, шведски физичар и астроном (рођ. 1701)
1929 — Ђуро Ђаковић, политички радник
1938 — Живко Павловић, српски генерал и писац, члан Српске краљевске академије
Међународни празници:
Дан борбе против маларије
